Rodna ravnopravnost i njen značaj za razvoj jednog društva je moto gradskih ustanova u našem gradu. Značajane korake u tom smeru pravi i Biblioteka „Vuk Karadžićˮ koja je ovog puta pripremila kalendar za sledeću godinu na kome su fotografije i kratke biografije poznatih naših sugrađanki koje su doprinele zajednici u različitim periodima njihovog postojanja.
U realizaciji ovog projekta pod nazivom „Znamenite Aleksinčanke kroz vremeˮ stručni konsultant je bio poznati istoričar profesor Zoran Stevanović, koji važi za trenutno najboljeg poznavaoca ovdašnje lokalne istoriografije.On je imao nimalo lak zadatak, da preporuči 13 osoba, čija se biografija nalazi na kalendaru koji broji 27 listova.
‒ Nalaze se znamenite Aleksinčanke iz vremena perioda između dva svetska rata i perioda posle Drugog svetskog rata.To su one žene koje su bile odlikovane od strane kraljevskih namesnika 1938. i 1940. godine. Nismo ih mi proglasili znamenitim već država. One su uglavnom bile predsednice. Tri udruženja žena su delovala ovde u Aleksincu. Pododbor ženske podružine iz Beograda u Aleksincu, Pododbor kneginje Ljubice takođe u Aleksincu, i Pododbor „Srpska majka”.To su, recimo Ana Kostić Has, koja je proglašena doživotnom predsednicom ovog udruženja„Srpska majka” ‒ kaže Stevanović i dodaje da je u njeno vreme podignut dom ovog društva u kome je bio smešten dispanzer za lečenje dece siromašnih roditelja.
Inače, u njemu je posle Drugog svetskog rata bilo zabavište sve do sedamdesetih godina, a zatim je bila stara zgrada Centra za socijalni rad koja je nažalost porušena pre par godina. Na njenom mestu je podignuta sadašnja zgrada Centra. Tu je, zatim, njena naslednica pošto se ona zbog bolesti povukla, Sofija Pešić, profesor Aleksinačke gimnazije u predratnom i posleratnom periodu.
‒ Ona je podnela izuzetan teret u prikupljanju humanitarne pomoći tokom Drugog svetskog rata u sastavu udruženja koje je radilo zajedno sa Crvenim krstom, u prikupljanju pomoći za naše ratne zarobljenike u nemačkim logorima, zatim za mnoge izbeglice koje su bile na ovom prostoru sa područja takozvane Nezavisne države Hrvatske – saopštava nam naš sagovornik.
Stevanović navodi i čuvenu učiteljicu Jelenu Trivunac koja je dobila dva odlikovanja. Jedno orden Svetog Save trećeg reda i četvrtog reda, za rad u prosveti, a drugo je za rad u humanitarnoj delatnosti. Zatim, tu je niz drugih žena koje su radile u tim udruženjima.
‒ Iz posle ratnog perioda, uglavnom smo se bazirali na poznatim ženama koje su delovale u kulturi kao što su Branka Mitić, naša čuvena glumica rodom iz Prćilovice, kao što je glumica Olga Ivanović, naša pesnikinja Gordana Brajović – pojasnio je ovaj istoričar.
Očito da je ovo samo deo imena žena koji su se svojim radom i aktivnošću istakli. Zato je za očekivati da se u narednim izdanjima kalendara pojave i ostale dame koje su bile zapažene u svom vremenu, a često bile i ispred vremena.
Promocijom ovog kalendara sutra, u utorak 22. novembra u Biblioteci „Vuk Karadžićˮ sa početkom u pet minuta do 12 započeće aktivnosti na obeležavanju globalne kampanje u našoj opštini pod nazivom „Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženamaˮ.