Poslednjih godina mnogi gradovi i mesta za svoj simbol dobili su srce. Razne su varijante, negde je srce ispred punog naziva grada, u drugom slučaju su prva dva slova iz imena mesta, a zatim sledi nekoliko srca i slično. Među građanima postoji mišljenje da se na taj način iskazuje prvrženost i ljubav prema svom mestu, a drugi pak „poplavuˮ tih simbola tumače kao zaraznu modu, pa čak i naredbu o postavljanju sa navodno nekog višeg nivoa moći.
Bilo šta da je u pitanju to nije ni važnu za ovu priču. Ono što je značajno i primetno za Aleksinac, odnosno zadužene službe su se potrudile da tom gradskom ili opštinskom srcu daju specifičnu simboliku i izgled, što se vidi upoređenjem fotografija. I to je za pohvalu. Da li će ovo srce zaživeti kao jedan od simbola grada ostaje da se vidi. Za sada postoji određeni broj prolaznika koji zastanu i naprave fotografiju za uspomenu.
Prema nekim našim saznanjima ideja za ovakav oblik simbola je došla nakon nekih putovanja, mislim da je u pitanju inostranstvo, u druge sredine i ono što se moglo videti na tamošnjim ulicama. Tako smo i mi boraveći u jednom malom lučkom grčkom mestu videli zanimljivo rešenje za podsticanje građana i gostiju za selekciju otpada.
U vidu srca napravljena je posuda za odlaganje plastike, što je veoma stimulativno, a za najmlađe i edukativno. Ova ideja bi mogla da se modifikuje i u našem gradu, ali pod uslovom da posude napravi sopstvenim snagama ovdašnje komunalno preduzeće. Tako bi se izbegla javna nabavka, na kojoj često izostaje prava konkurencija pa se postižu cene neprihvatljive, odnosno čudne, za običnog čoveka.
Prema našem poznavanju prilika, prikupljanje i odlaganje PET ambalaže, nije neki unosan posao, ali je vrlo koristan za društvo. Mnoga komunalna preduzeća koja pokrivaju ispod 100.000 korisnika izbegavaju zbog rentabilnosti, navodno, da se bave ovim poslom. Deo tih troškova bi mogao biti finansiran iz Fonda za zaštitu životne sredine. Prikupljanje i pravilno odlaganje plastične ambalaže je ekološko, a još značajnije i zdravstveno pitanje. Ovim procesima svako od nas, a i kao zajednica, znatno odgovornije bi trebalo da se odnosi, sprečavajući dalje urušavanje životne sredine koju smo u mnogo boljem stanju nasledili nego što je danas.