U Domu Crkve Svetog Arhangela Gavrila u Žitkovcu juče je predstavljena „Enciklopedija srbskih naroda, plemena, bratstava i rodova” književnika i istoriografa Miroslava Dimitrijevića.
Reč je o naučnom delu kojim, kako je napisao mr Miljurko Vukadinović, Dimitrijević otvara nove mogućnosti prepoznavanja srbstva kao značajnog fenomena evropske i svetske civilizacije, od prapostojbine do današnjih staništa i naseobina.
‒ Srbi su tvorci i kolevka savremene civilazacije, izumitelji jezika, prvog pisma, brojnog sistema, kalendara, arheometalurgije i arheozemljoradnje, astronomije, genetike i zemljopisnih imena reka, planina, mesta ne samo u Evropi, već i širom tri kontinenta. Ali od preko milion dokumenata – fakata o Srbima, savremena istorija koristi tek dve stotine ili u procentima 0,02 odsto i to su uglavnom oni spisi koji su naknadno pisani, falsifikovani, izmišljani u periodu humanizma i renesanse kako bi moderna Evropa, sada materijalno nadmoćnija od Srba “pribavila” sebi ili preotela od Srba kulturnu istoriju dugu najmanje deset milenijuma – rekao je između ostalog Dimitrijević.
Ova enciklopedija, smatra Dimitrijević, dobija na značaju upravo sada, kada takozvani novi svetski poredak otvoreno radi na brisanju nacionalnog identiteta i samosvesti Srba, kao i na brisanju njihove istorijske, državne, kulturološke, civilizacijske i verske autohtonosti.
‒ U Srbiji se na žalost, već vek i po ne dozvoljava drugačiji pogled na istoriju Srba, od onog koji je „zacrtan” tajnim sporazumom na Berlinskom kongresu 1878. godine. Po toj kvazi teoriji, izmišljeni Sloveni a među njima i neidentifikovani Srbi su se na Balkan doselili tek u 7. veku – smatra Dimitrijević i kao najnoviji dokaz da su Srbi napoželjni u savremenoj istoriji navodi ceremoniju u Parizu prošle godine na obeležavanju stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata kada među silama pobednicama, Srbija nije spomenuta ni jednom.
„Enciklopedija srbskih naroda, plemena, bratstava i rodova” objavljena je u izdanju Srbske duhovne akademije iz Paraćina, a u međuvremenu je Izdavačka kuća „Pešić i sinovi” objavila i drugo izdanje.
Pored nekoliko istoriografskih dela, Dimitrijević iza sebe ima i 112 objavljenih knjiga (pesama, priča, romana, monodrama, satire, monografija, antropogeografskih i istorijskih studija, eseja, beseda i antologija.
Sveštenik Milan Živanović i direktor biblioteke „Vuk Karadžić” Vojkan Popović zahvalili su književniku i istoriografu Dimitrijeviću što je na jedan veliki praznik kakav je Vidovdan održao ovo izuzetno predavanje i izložio ono što se zna ili ne zna, a valja da se zna.