Verovanja da će vanredno stanje i korona virus iskoreniti ujede pasa lutalica, a time i podnete zahteve za nadoknadu štete građanima koja se isplaćuje iz opštinskog budžeta, se nisu obistinila. Na osnovu odobrenih vansudskih poravnanja na nedavnoj sednici Opštinskog veća, može se zaključiti da su seoski psi bili agresivniji i da su se manje plašili korone. Ili pak, da su stanovnici sela više bili u pokretu pošto je izolacija važila za građane starosti od 70 godina, za razliku od gradskih stanovnika gde je granica bila 65 godina. Sve ovo pod pretpostavkom da nije prijavljivan ujed komšijskih i sopstvenih pasa.
A možda su aleksinački psi izujedali seljane kada su navraćali u grad, dajući im do znanja da je vanredno stanje. Psi ne gledaju u sat da bi odredili vreme zabranjenog kretanja. U dokumentaciji koja dođe na sednicu opštinske vlade nema podataka gde se dogodio nemili događaj između životinje i čoveka, pa ne možemo tačno da lociramo da li je napad bio u mestu stanovanja oštećenog ili psa. Tako, ako smo loše izveli zaključke na osnovu dostupnih informacija, neka nam oproste seoski kerovi.
Od 14 incindenta sa psima lutalicama, samo tri zahteva su podneli Aleksinčani. Po dva žitelja su iz Bobovišta, Kormana i Prćilovice. Ostali oštećeni građani su iz Žitkovca, Ljuptena, Moravca, Katuna i Glogovice. Od tri slučaja kada su u pitanju žitelji Aleksinca, u dva je nadoknada bila 43 hiljada, a u jednom 33 hiljade dinara. Građani sa seoskog područja su dobili samo po 33 hiljade dinara. Ako su napadi bili umestu življenja podnosilaca zahteva, onda je očito da su aleksinački psi bili opasniji i napadnutim žrtvama naneli teže povrede.
Šta je realnost, a šta samo loše tumačenje dostupnih podataka, u krajnjem slučaju nije ni bitno. Činjenica je da se ovaj problem za sada rešava plaćanjem odšteta građanima i finansijskim idvajanjem za čuvanje pasa u azilu.