U čast najpoznatijeg srpskog frulaša u Ražnju, 2. i 3. jula, održani su ,,Dani Save Jeremića”, odnosno 21. Sabor frulaša i izvornog narodnog stvaralaštva. Tradicionalno, na ovoj manifestaciji koja odavno nema takmičarski karakter, nastupili su mladi frulaši iz cele Srbije, a najbrojniji su bili članovi Kulturno-umetničkog udruženja „Kopaonička frulaˮ iz Brusa. Društvo su im činili pored ostalih i Maja Kostadinović iz Boljevca, kao i domaći predstavnik Nikola Simonović iz KUD-a „Sava Jeremićˮ.
Glavno saborsko veče, bilo je u subotu 3. jula, kada su nastupili najbolji frulaši Srbije, upotpunili su i izvođači izvornih pesama Merima Njegomir i Čeda Marković. Učesnike je pratio orkestar pod upravom Branimira Đokića.
Čuveni frulaš Sava Jeremić je rođen 1904. u ražanjskom selu Poslonu , a preminuo 1989. u Beogradu, i jedan je od najzaslužnijih naših stvaralaca kada je u pitanju frula. Na to ukazuje i profesor Vlada Baralić, koji je i nastupio na Saboru.
− Frula je stara koliko su stari i naši narodi. Svirala se ona i u davnim vremenima, bilo je jako puno frulaša i pre Save Jeremića. Naravno puno njih se bavilo frulom i sviralo. U to vreme se to zvalo sviralo, svirajče. Međutim od Save Jeremića frula dobija oblik muzičkog instrumenta, jer je Sava Jeremić dolaskom u Radio Beograd počeo da svira sa poznatim harmonikašima Radojkom i Tinetom Živkovićem i frula postaje štimovani instrument. Snimajući snimke za Radio Beograd, snimajući i stare izvorne, tradicionalne numere Sava Jeremić je napravio i neka svoja autorska kola i on je jedini naš frulaš koji je u to vreme svirao engleskoj kraljici, što je veliki uspeh za našu zemlju, što je dalo jedan veliki publicitet. Tako da je Sava Jeremić jedna velika legenda i mislim da je ostavio najveći trag u srpskoj frulaškoj istoriji ‒ kaže ovaj profesor frule u beogradskoj Muzičkoj školi „Stevan Stojanović Mokranjacˮ.
I predsednik opštine Ražanj Dobrica Stojković ukazuje na Savin doprinos u promovisanju srpske frule.
‒ Srpsku frulu je u svetu prvi promovisao Sava Jeremić 1953. godine, kada je osvojio prvu nagradu sa kolom ,,Paraćinka” u Van Golenu u Velikoj Britaniji u konkurenciji jednog Menjuhina. Frula od tada postaje jedan od najbitnijih instrumenata u orkestrima ‒ kaže prvi čovek ražanjske lokalne samouprave.
Dajana Đokić iz Brusa, sada već student ekonomije, godinama nastupa na sceni u Ražnju i za nju je gostovanje u Savinom zavičaju više od susreta sa srdačnim domaćinima koji sve čine da se učesnici osećaju kao pravi članovi frulaške republike.
− Ovaj Sabor ima tu neku svoju magiju. Prvo, jedan je od prvih koji je u nizu tokom leta i tada se prvi put posle tog nekog zimskog perioda skupe svi frulaši, pa se tu družimo. I revijalnog je tipa, razmenjujemo i lepe komentare i muziku. Tako da sve nađe tu neku svoju draž ‒ kaže ova članica udruženja „Kopaonička frulaˮ.
U okviru dvodnevnog saborovanja organizovana je i XII Likova kolonija, veče folklora uz učešće kulturno-umetničkih društava „Sava Jeremićˮ iz Ražnja i „Dimitrije Koturovićˮ iz Beograda, kao i promocija knjige „Božiji darˮ umetnika na fruli Vlade Baralića iz Beograda.
Sabor otvara himna Frulaške Republike Ražanj, koja ima i svoju zastavu. Na taj način je dat značaj fruli kao narodnom instrumentu. Organizatori tradicionalne dvodnevne manifestacije su Dom kulture Ražanj i KUD „Sava Jeremić”, a pokrovitelj Opština Ražanj.
Više fotografija možete pogledati na Fejsbuk stranici Radio Aleksinca.