Чланице Удружења жена „Вредне домаћице“ из Гредетина су на Сусретима етно- удружења и асоцијације Србије, одржаним током викенда у Књажевцу, забележилиле значајни успех, освојивши прва места у две категорије.
Марина Обрадовић из Гредетина освојила је прво место за израду чувеног војничког хлеба „таин“, на такмичењу посвећеном старим и готово заборављеним рецептима. Овај хлеб, некада основна и верна намирница у ратним условима, данас се ретко прави, али захваљујући вредним пекарским рукама, традиција се и даље чува. Обрадовићева открива да се рецептура није мењала генерацијама и да „таин“ војнички хлеб се меси од раженог и пшеничног брашна, са врло мало квасца и соли.
− Најважније је да одстоји 24 сата, тек онда је спреман за печење. Сама израда захтева стрпљење, али прави мајстори знају да је управо у том спором сазревању загонетка за укусни „таин“. Управо зато је овај хлеб годинама био поуздан пратилац ратника – каже наша саговорница.
Када је реч о историјату, Марина додаје да се прича о овом пециву повезује са Првим светским ратом. Колико је познато, Таин је настао у време Првог светског рата. Један војник по имену Алекса носио је хлеб са собом током рата и, како се прича, преживео је захваљујући њему. Тај хлеб се и данас чува у Историјском музеју у Пироту.
На овој манифестацији прво место у изради обредног пешкира са мотивима народне традиције, у категорији одраслих, освојила је Милица Михајловић из Гредетина,такође чланица Удружења жена „Вредне руке“. Награда је додељена за дуг и стрпљив рад, али и за умеће које чува старе симболе српске културе. Пешкир који је Милица израдила носи симболику из периода нашег народног наслеђа. Она истиче да избор није случајан.
− На пешкиру доминирају мотиви љиљана и храстовог листа. Љиљан представља мајчинство, а храстов лист се у средњовековним манастирима јавља на грбовима наших великаша. Израда оваквог прошивеног пешкира није само ручни рад, већ и посебан вид посвећености и стрпљења − каже ова врсна везиља.
Милица открива да процес израде оваквог комада траје дуже него што многи мисле, отприлике два месеца, уз наочаре и лупу.
Аутор текста: Страхиња Богосављевић
Фотографије: Срђан Илић