Jedna od žrtava korona virusa je i radnik Doma za odrasle u Kulinu. Našoj redakciji je stiglo oproštajni in memoriam njegovih prijatelja i drugara, koji govori koliko će im nedostajati i u privatnom i poslovnom životu.
Vest da je naš drug i prijatelj Goran Živanović preminuo 23. aprila 2020. godine od posledica opakog virusa, zatekao nas je nespremne i još uvek ne verujemo da je to moguće, da nije fizički među nama. Ostavio je da za njim večno tuguju majka Zorica, supruga Vesna, ćerka Sonja, sinovi Đorđe i Marko, snaha Jovana i mnogobrojna familija, prijatelji i saradnici.
Rođen je 12. aprila 1962. godine u Sremskoj Mitrovici od oca Ivana i majke Zorice i život ga je zbog profesionalnog zaposlenja svojih roditelja vodio širom Jugoslavije, gde je ostavio svoje prijatelje i drugove koji, nažalost, neće moći da ga isprate na poslednji put – put bez povratka.
Završio je gimnaziju u Aleksincu, a potom i Visoku poljoprivredno-prehrambenu školu – odsek zaštita bilja u Prokuplju. Radni vek započeoje u PIK-u Aleksinac, nastavio u Institutu Novi Sad, kratko se okušao u proizvodnji rezanog cveća i od 2015 .godine je zajedno sa ekipom iz Doma, obnovio ekonomiju u Domu Kulina. Nepun mandat bio je i predsednik OSO Sindikata u Domu.
Uvek spreman da pomogne, požrtvovan i human, dobar sportista koji nije voleo poraze, izgubio je utakmicu života. Ostala je njegova plava jakna, nehajno prebačena preko stolice kao da je izašao do paviljona pa će se vratiti za koji čas… Otišao je prerano, iznenada, potreban svima, pre svega svojoj porodici…otišao na neko bolje mesto, nasmejan i vedar kao što je uvek bio……i kakvog ćemo ga pamtiti.
Počivaj u miru, druže, i tamo u raju pazi da neka ruža ne uvene….