Пријатељу страдалом од короне: Нисмо били спремни да те изгубимо

Једна од жртава корона вируса је и радник Дома за одрасле у Кулину. Нашој редакцији је стигло опроштајни in memoriam његових пријатеља и другара, који говори колико ће им недостајати и у приватном и пословном животу.

Вест да је наш друг и пријатељ Горан Живановић преминуо 23. априла 2020. године од последица опаког вируса, затекао нас је неспремне и још увек не верујемо да је то могуће, да ниje физички међу нама. Оставио је да за њим вечно тугују мајка Зорица, супруга Весна, ћерка Соња, синови Ђорђе и Марко, снаха Јована и многобројна фамилија, пријатељи и сарадници.

Рођен је 12. априла 1962. године у Сремској Митровици од оца Ивана и мајке Зорице и живот га је због професионалног запослења својих родитеља водио широм Југославије, где је оставио своје пријатеље и другове који, нажалост, неће моћи да га испрате на последњи пут – пут без повратка.

Завршио је гимназију у Алексинцу, а потом и Високу пољопривредно-прехрамбену школу – одсек заштита биља у Прокупљу. Радни век започеоје у ПИК-у Алексинац, наставио у Институту Нови Сад, кратко се окушао у производњи резаног цвећа и од 2015 .године је заједно са екипом из Дома, обновио економију у Дому Кулина. Непун мандат био је и председник ОСО Синдиката у Дому.

Увек спреман да помогне, пожртвован и хуман, добар спортиста који није волео поразе, изгубио је утакмицу живота. Остала је његова плава јакна, нехајно пребачена преко столице као да је изашао до павиљона па ће се вратити за који час… Отишао је прерано, изненада, потребан свима, пре свега својој породици…отишао на неко боље место, насмејан и ведар као што је увек био……и каквог ћемо га памтити.

Почивај у миру, друже, и тамо у рају пази да нека ружа не увене….

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nineteen − seventeen =