Читање декларације на месним производима је значајно за нашу здраву и квалитетну исхрану, јер открива састав производа, удео меса, присуство алергена и количину скривених адитива. Укратко, деклерација је лична карта производа која гарантује нашу информисаност.
Све што је наведено када је у питању значај читања деклерације на производу приликом доношења коначне одлуке нас као потрошача може се проверити и у пракси. Многима од нас, било као предјело и део оброка, омиљена је печеница која би требало пo схватању већине нас да буде производ искључиво од меса. Међутим није тако, било да се ради о мање или више звучном произвођачу.
Печеница у себи садржи чисто месо у проценту од 50 до 60 одсто, а одстатак су вода, кухињска со, кромпиров скроб, беланчевинасти производи од соје, декстроза, стабилизатори, природне ароме, регулатори киселости, антиоксиданси, појачивачи ароме и конзерванс. И све то пише на декларацији само треба читати.
Обишли смо неколико трговина и насумице узели неколико производа па је у једној димљеној печеници са додатком воде било свињско месо слабине и леђа без кости 58,8 процената, а толико је било и у димљеној печеници другог веома реномираног произвођача. У димљеном пилећем филеу било је 50 одсто пилећег меса.
Овде не доносимо суд о исправности и квалитету хране већ говоримо о нашој потрошачкој култури и писмености. Намирница чим је у промету она испуњава здравствене и безбедносне прописе и као таква вероватно није опасна по наше здравље. Али је нормално и право нас потрошача да знамо шта купујемо и шта једемо. И то нам омогућују прописи и обавезе произвођача да напише састав на декларацији. Тешко је дати рационалан одговор зашто не користимо те информације и склони смо да безрезервно све што нам се понуди прихватимо, а често одемо у другу крајност и потпуно негирамо квалитет одређене намирнице. Ни једно ни друго није добро, већ треба да се упознамо са саставом и ценом и одлучимо шта је у нашем интересу.
Можда је за неког решење потражити сличан такав локални прозвод који ће садржати већи проценат меса. Али нажалост, њих је мало у понуди и често је дилема потрошача да ли су такве намирнице прошле неопходну здравствену контролу. Да би имали локалне производе и да они имају потврду здравствене исправности морало би се озбиљније прићи том процесу, који није једноставан и јефтин и који тражи купца који је спреман да издвоји више новца него обично. Да ли смо ми, овакви какви смо, спремни за такав корак упитно је за сада. Остаје нам да препричавамо искуства развијених земаља попут Швајцарске која увелико шири идеју да је локално најбоље и најсвежије.
Насловна фотографија: Илустрација (Извор: Фреепик).