Традиционална манифестација Дани Тихомира Р. Ђорђевића почела је данас, и ове године трајаће три дана, када ће бити одржан низ догађаја који ће говорити o животу и стваралаштву овог чувеног етнолога и академика.

Програм овогодишње манифестације почео је предавањем под називом „Тихомир Ђорђевић као сведок времена: Дневник о повлачењу српске војске 1915-1916.” и о овоме је говорио др Урош Микетић.

Свечана академија одржана је у подне и на њој је додељено признање „Чувар завичаја” нашем суграђанину сликару Мирославу Миликићу, док је награда „Тихомир Р. Ђорђевић” припала Драгољубу Златковићу, истраживачу из Пирота.

− Читавог живота сам читао, онда сам видео колико је тога не написано много око мене. Грех је не записати. Почео сам одмах да пишем и наставио сам. Први циљ ми је био да објавим књигу у дијалекту, да буде поетска и да буде у њој народ и моје виђење народа. То сам урадио. После тога сам почео да сређујем материјале и онда наставио да радим. Сада је у току 61. година мог непрекидног рада. За то време изашло је много књига. Када се рад претвори у задовољство, у љубав према нечему, онда је живот непрекидно интересантан, непрекидно леп − рекао је овогодишњи лауреат Златковић.
Током Свечане академије, а пре доделе признања одржан је сценски приказ „Не заборави ко си!” у коме су, по тексту и режији Данијеле Милчић Ђошић, наступили ученици Основних школа „Вук Караџић” из Житковца и „Вожд Карађорђе” из Алексинца.
Сутра, другог дана манифестације, са почетком у 13 сати биће уприличена промоција музичког издања „Традиционална музика околине Ниша” коју је приредила Анастасија Живковић и промоција књиге „Српске народне мелодије” коју је приредио Димитрије Големовић.
Овогодишњи Дани Тихомира Р. Ђорђевића биће завршени у петак концертом ансамбла „Ренесанс” који је заказан за 19 сати у Великој сали Дома културе.

− Читавог живота сам читао, онда сам видео колико је тога не написано много око мене. Грех је не записати. Почео сам одмах да пишем и наставио сам. Први циљ ми је био да објавим књигу у дијалекту, да буде поетска и да буде у њој народ и моје виђење народа. То сам урадио. После тога сам почео да сређујем материјале и онда наставио да радим. Сада је у току 61. година мог непрекидног рада. За то време изашло је много књига. Када се рад претвори у задовољство, у љубав према нечему, онда је живот непрекидно интересантан, непрекидно леп − рекао је овогодишњи лауреат Златковић.