Споменик руским добровољцима погинулим у Првом српско – турском рату 1876. године, након што је реновиран, засијао је пуном својом постојаношћу у градском парку „Брђанка”, након данашњег свечаног отварања коме су присуствовали државни и црквени званичници, као и група ученика из руског побратимског града Нојабрск који бораве у тродневној посети Алексинцу.

Свечано освештање обновљеног споменика и парастос изгинулим руским добровољцима обавио је архиепископ и митрополит нишки г. Арсеније уз саслужење алексиначког свештенства.

У име домаћина скуп је поздравио председник општине Алексинац Далибор Радичевић који је том приликом казао да споменик поред кога стојимо треба да нас подсећа ко нам је био пријатељ у прошлости, у садашњости и у будућности.

Обраћајући се присутнима државни секретар у Министарству културе др Дејан Антић нагласио је да ово спомен обележје сведочи и братству, пожртвовању и љубави између два православна народа. Он је још и казао да је споменик подигнут од камена са планине Озрен, и већ је скоро век и по неми чувар истине коју је Христос изговорио, а која гласи: „Од ове љубави нико веће нема да ко душу своју положи за пријатеље своје”.

− Вековима су православни народи у југоисточној Европи, а Срби пре свих, трпели под османлијским јармом. Било је то време великог страдања, али и христолике жртве наших предака. У дубокој османској тами, вера, епска традиција и слободарски дух били су пламен који у Србину никада није угашен. И управо је тај пламен осветљавао пут српским устаницима и војницима у ослободилачким ратовима од Иванковца и Делиграда до Кумановa и Битоља − истако је овај државни секретар.
Др Антић је у свом говору Српско-турске ратове 1876–1878. године окарактерисао као догађаје који су били више од војних сукоба. По њему, они су наставак вишевековне борбе за слободу и достојанство.
− Тада је, у знак братске подршке, у Србију дошло на хиљаде руских добровољаца. Они су оставили своје домове, породице и земљу, да би се раме уз раме са српским војником борили у бици која није била само национална, већ духовна и цивилизацијска − казао је, поред осталог, државни секретар.
У име Владе Јамало-Ненецког аутономног округа и у своје лично име губернатор Дмитриј Артјухов је послао поздравно писмо поводом данашње свечаности у коме наглашава да је подизање овог спомен-обележја важно сведочанство о заједничкој привржености очувању историјске истине.
„Оно ће постати симбол духовног сродства и вековног пријатељства између народа Русије и Србије, уједињених кроз заједничке вредности и историјске судбине. Изражавам искрену захвалност општини Алексинац и лично Вама, поштовани господине Далиборе Радичевићу, на дугогодишњој плодној сарадњи, јачању билатералних односа и непоколебљивом пријатељству које веже наше регије већ дуги низ година.”, стоји поред осталог у поменутом писму.

Церемонију отварања су обогатили својим наступом Алексиначки мешовити хор „Шуматовац” и Државни академски руски народни ансамбл „Русија“ који су извели по две нумере. Учешће је узела и алексиначка песникиња Слободанка Живковић.
На обновљеном споменику цвеће су положиле присутне званичне државне делегације, представници амбасаде Руске Федерације у Београду, Руског дома у Београду, гости из Русије, домаћини из општине Алексинац, као и патриотска удружења која негују сећања на ослободилачке ратове и друштава која баштине српско-руско пријатељство.
Данашњој севачности присуствовали су и представници више српских министарстава, као и Војске Србије. Догађај је изазвао и интересовање новинара, па је њих око десетак од локалних до националних медија извештавало из Алексинца. Било је и колега из Русије.


− Тада је, у знак братске подршке, у Србију дошло на хиљаде руских добровољаца. Они су оставили своје домове, породице и земљу, да би се раме уз раме са српским војником борили у бици која није била само национална, већ духовна и цивилизацијска − казао је, поред осталог, државни секретар.