Поменом и полагањем цвећа на спомен обележју у манастиру Свети Роман данас је обележена 149. годишњица погибије руског добровољца у Првом српско – турском рату 1876. године пуковника Николоја Николајевича Рајевског. Након погибије на вису у Горњем Адровцу тело пуковника Рајевског је пренето и сахрањено у порти овог манастира код ражањског села Прасковче.
Касније су посмртни остаци, након што су отклоњени унутрашњи органи, пренети у Русију. По неким изворима, срце овог руског добровољца је остало у гробном месту крај манастира, што је била инспирација многих стваралаца да напишу садржаје попут „Руско срце у срцу Србије” или „Срце ми оставите у Србији, тело ми носите у Русију”. Наводно да је то и била жеља самог овог руског племића. И на самој надгробној плочи пише на три језика, српском, руском и енглеском „Овде вечно почива срце добровољца Царске Русије Николаја Рајевског, за слободу српског народа”. У нашој јавности је присутан став да је пуковник Рајевски прототип Вронског у роману „Ана Карењина”, чувеног Лава Толстоја.
Опело овом једном од најистакнутијих руских добровољаца, али и свим страдалим у Боју код Горњег Адровца одржали су протонамесник Горан Митић, парох други житковачки и јереј Урош Петровић, парох гредетински. Иначе, црква Свете Тројице у Горњем Адровцу, у народу позната као руска, подигнута на месту погибије пуковника Рајевског припада другој житковачкој парохији, а некада је била у саставу гредетинске.
Венце на ово спомен обележје, односно спомен плоче, положиле су делегације Општине Алексинац, Министарства одбране и војске Србије, Руског дома у Београду, Уније бораца Алексинац , Удружења српско-руског пријатељства Рајевски – Вронски, Удружења пуковник Рајевски, Удружења војних резервних старешина Алексинац, Савеза Руса у Србији, Балканске козачке војске, Кола српских сестара и других удружења која негују традицију.
Обележавању овог датума присуствовала је и делегације Општинског одбора Савеза потомака ратника ослободилачких ратова Србије из Лебана, на челу са председником Александром Миљковићем.
Овог пута обележавање ове годишњице одржано је у манастиру Свети Роман, пошто су у току радови на реконструкцији Руске цркве у Горњем Адровцу.