У оквиру овогодишњег програма обележавања Дана Тихомира Р. Ђорђевића у сали Дома омладине приређено је предавање „Тихомир Ђорђевић као сведок времена: Дневник о повлачењу српске војске 1915-1916.”. О овој теми говорио је наш суграђанин, историчар, др Урош Микетић са Филозофског факултета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Микетић у свом објављеном раду говори о сачуваном дневнику Тихомира Р. Ђорђевића у коме он детаљно говори о свим дешавањима, местима и људима, на које је наилазио са нашим народом и војском током повлачења преко Косова и Метохије, Македоније и Албаније ка Грчкој и Италији. Као и о његовом боравку у Риму, након што је са мањом групом трговачким бродом прешао Јадранско море.
Др Урош Микетић рођен је 1992. године у Пећи. Стицајем животних прилика од 2000. године живи и школује се у Алексинцу, да би 2011. уписао студије историје на Филозофском факултету у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици. И од тада га животни и научни пут води и задржава на простор Косова и Метохије. Сва научна звања стекао је у на поменутом Филозофском факултету, где је прошао пут од истраживача приправника, све до научног сарадника. На истом факултету је докторирао на тему исељавања Срба и Црногораца са Косова од 1966. до 1981. године.
Након одржаног предавања искористили смо прилику да урадимо и краћи разговор са њим, a који преносимо у целости.
Како сте дошли у сусрет са ликом и делом Тихомира Р. Ђорђевића?
− Ја сам, наравно, као млађи историчар знао ко је Тихомир Ђорђевић. Међутим, бавећи се дубље и проучавајући дубље, дошао сам до сазнања да је то једна велика личност српске историје, науке и културе. Преко пројекта Велики рат који је, у ствари, подпројекат једног већег пројекта Европеана, то је пројекат који се бави заштитом културног наслеђа везано за Први светски рат и ја сам се упознао са тим његовим дневником који је доступан у онлајн формату, као и физички у Народној библиотеци Србије. Ја сам тај његов дневник приредио и објавио га у часопису Архива Југославије прошле године.
Поменули сте и сва та дешавања која су пратила сеобу Срба и свих тих знаменитих људи и то је Тихомир у свом дневнику кроз две свеске детаљно описао, па шта је Вама било занимљиво из тог његовог приказа?
− Занимљиви су призори страдања српског народа у повлачењу преко Албаније крајем 1915. године где видите, у ствари да је Србија изгубила много, много становника и значајних људи, не би ли сачувала свој образ, сачувала своју државу и некако се као феникс повратила 1918. године и Тихомир Ђорђевић је колико је могао и како је могао у ограниченим условима ондашњим прибележио мноштво занимљивих детаља, што о пределима којима је пролазио, повлачећи се за Албанију, што о људима са којима се сретао дуж тог пута, тако да су ти описи мени као историчару били нарочито занимљиви.
Поменули сте и да сте доста тога сазнали о Тихомиру из једне књиге, нашег издања, Знаменити Срби из Алексинца, ауторке Јелене Радовановић?
− Тако је, у тој књизи су побројани неки значајни Алексинчани, наравно не сви, и у оквиру њих је Тихомир Ђорђевић. И када се мало, да тако кажем загребе, видеће се да су многи људи заправо савременици Тихомира Ђорђевића и да су ти људи представљали овдашњи крем Алексинца. Дакле то је златно доба Алексинца, друга половина 19. века и почетком 20. века, међутим како је Алексинац миграционо подручје, видећемо да су углавном сви ти људи напустили Алексинац. Алексинац је једноставно место њиховог одрастања и неког раног развоја, а њих је пут касније водио на нека од најзначајнијих места у нашој држави, као што је Тихомир Ђорђевић достигао велике висине у научном, па на неки начин и у друштвено-политичком животу ондашње државе.
У наставку програма Дана Тихомира Р. Ђорђевића сутра нас од 13 часова очекује промоција књига „Традиционална музика околине Ниша” коју је приредила Анастасија Живковић и промоција књиге „Српске народне мелодије” коју је приредио Димитрије Големовић, док ће у петак од 19 часова бити прирeђен концерт ансамбла „Ренесанс”.