Drugo izdanje knjige „Crkva Svete Trojice u Gornjem Adrovcu – Spomenik crkva ruskom pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom”, autora Zorana Stevanović, koje se pojavljuje deceniju kasnije od prvog, donosi i nekoliko novina. One su produkt novih saznanja i istraživanja, kao i autorovog boravka na porodičnom imanju Rajevskih u Razumovki. Za mnoge je pukovnik Rajevski poslužio čuvenom piscu Tolstoju za građenje lika Vronskog u „Ani Karenjini”.
Ratni dnevnik iz 1876. godine učitelja iz Trstenika, koji se u međuvremenu pojavio, koji je izuzetno objektivno i kritički prikazao stanje i sve ono što se dešavalo u tom ratu i zbog toga se nije potpisao imenom i prezimenom.
− Dnevnik je nazvao ratnim dnevnikom jednog drugoklasca sa inicijalima PDP. Prema tim inicijalima možemo samo da pretpostavimo da je autor učitelj u Trsteniku Pavle Pazarac, ali za to nemamo pouzdanih dokaza. Šta je bila nedoumica? Nedoumica je bila gde je bio pukovnik Rajevski u vreme Šumatovačke bitke posle sukoba sa generalom Černjajevim kada je razmišljao da napusti Srbiju i vrati se u Rusiju. Svi smo verovali da je bio tu u Glavnom štabu, mada ga niko od aktera, ni Pera Todorović, ni doktor Mladen Đorđević u toku Šumatovačke bitke nigde ne navode. A onda u ovom dnevniku dva puta se navodi da je i 10. i 12. avgusta u prepodnevnim časovima prvi put ovaj autor sreo pukovnika Rajevskog na levoj obali Južne Morave, najpre u Štabu za taj deo fronta u Velikom Šiljigovcu, a 12. avgusta u ranim jutarnjim časovima na Prćilovačkim visovima, što jasno pokazuje da je on sve vreme proveo sa svojim jedinicama kojima je komandovao na ovom prostoru − objašnjava Stevanović.
Druga nedoumica, odnosno pobijanje jedne legende, koja je razjašnjena u ovom izdanju je o tome da je Ana Rajevski poslala 3.000 dukata Mihajlu Ružiću, niškom episkopu, za gradnju spomen-crkve u Gornjem Adrovcu, na mestu pukovnikove pogibije,a da su 2.000 vraćeni, i da je samo svaki treći potrošen.
− Koleginica Ljiljana Đorđević iz niškog Arhiva radeći na sređivanju Eparhije niške došla do računa koji potpuno prikazuje prihode i rashode. Na ulaznoj strani su 50.000 ruskih rubalja što je pretvoreno u 107.000 franaka. Izlazna strana, troškovi, gde se pojavio ostatak novca koji je ona dala da se napravi Fond crkve Rajevski koji je postojao sve do okupacije 1915. godine. Dakle, iz tog računa se saznaju mnogi detalji koji su bili potpuno nepoznati − kaže profesor Stevanović, uz napomenu da treba obratiti pažnju i na velike manifestacije koje su bile prilikom polaganja kamena temeljca 1902. godine, kada su u Gornjem Adrovcu bili najviši predstavnici države tada, i ono što je izuzetno značajno dva sinovca pukovnika Nikolaja Rajevskog, Mihajlo i Petar Rajevski.
Oni su u povratku u Beogradu bili primljeni kod kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin. Takva manifestacija, ali nešto manja zbog promene dinastije bila je i prilikom osvećenja crkve 1903. godine. U knjizi su izuzetno vredne fotografije koje je sam autor doneo iz Ukrajine, tako da sve to stvara jednu celokupnu sliku o životu i delu pukovnika Nikolaja Rajevskog i spomen-crkvi koja se nalazi u Gornjem Adrovcu. Gledanjem dokumentarnog filma, koji je rađen uz pomoć i podršku Ministarstva kulture Ruske Federacije i vojnog istorijskog društva, i čitanjem ove knjige, dobija se potpunija slika događaja i ličnosti o kojima se govori.