Предлог Комисије о додели бесповратних средстава из општинског буџета за куповину бицикала, у оквиру раније расписаног јавног позива који је имао за циљ повећање броја грађана који би користили ово еколошко превозно средство, изазвао је негодовање дела јавности, учесника у политичком животу средине, као и интересовање медија. На расписаном конкурсу појединачне субвенције за куповину бицикле могле су да буду највише до 10.000 динара. Јавило се 170 заинтересованих појединаца, а средства је било за њих сто.
Након објављивања прелиминарног списка на званичном сајту општине, почела су негодовања појединаца и група због тога што су се на њему нашли руководиоци и радници Општинске управе, одборници, чланови породице власника и запослени у фирмама које су добиле тендер.
Посебно је на удару појединих медија начелник Општинске управе Дејан Милошевић који је трећи на листи, а на друштвеним мрежама огласила се и анонимна неформална група „Пленум Алексинацˮ, наводећи да је на прелиминарном списку, поред осталих, и 25 запослених у локалној администрацији, наводно и супруга једног од власника фирме и петоро запослених у субјектима који су добили тендер за набавку бицикала. Опозициони медији инсистирају да је начелник Милошевић наводно високи локални функционер СНС, мада се више ради о истакнутом члану ове странке.
Интересантно је како се дошло до овакве ситуације која није пријатна, пре свега за актуелну општинску власт, али и за грађане који су конкурисали. Она је морално упитна, док правно гледано ништа није спорно. Расписан конкурс није ограничавао појединце и категорије становништва да учествују на јавном позиву, осим да нису малолетни и да не живе ван општине Алексинац. Из неких разлога, можда немара, лењости или што је мало вероватно намерно, као критеријум за формирање ранг листе узето је време предаје пријаве, што је конкурсом и предвиђено, а не бодовна листа са одређеним критеријумима.
Овај прицип је једноставнији и изискује мање напора, али можда је неправеднији од критеријума који узимају у обзир материјално стање, број деце у породици и слично. Тако су наводно фаворизовани они учесници који су први имали информације и могућност да међу првима буде заведена њихова пријава. Према неким информацијама, узимано је и време предаје документације на пошти, али је упитно колики је број грађана знао да искористи ту могућност.
Индикативно је било и изношење ставова појединих опозиционих одборника на претходној седници општинског парламента, који су вероватно преко својих инсајдера већ знали садржину ранг листе пре јавног објављивања, да је на том списку велики број општинских чиновника, па и оних у највишем рангу. Као и преко многих других информација и преко ове се прошло без адекватне реакције. И сада се дошло у ситуацију да се мора наћи неко решење, које би требало да нанесе штету најмањем броју грађана, ако је то икако могуће.
Како незванично сазнајемо, из поузданих извора, озбиљно се размишља о поништењу јавног позива и одбацивању прелиминарне листе за доделу бесповратних средства, јер је то наводно и став неких већника које наш извор није желео да именује. Иначе, коначну одлуку доноси Општинско веће. Ту се јавља и проблем евентуалног оштећења грађана који су се нашли на листи, а не припадају групацији за коју део јавности сматра да је неморално њихово учешће. Код поништења одлуке они би морали поново да учествују на јавном позиву. Проблем је што постоје мишљења да у овом случају ни једна законска одредба није прекршена. Можда би било решење да сви кандидати из групе коју је део јавности прозвао за моралну одговорност одустану, без обзира где се налазе на списку од 170 имена. Знајући нас, тај сценарио је тешко изводљив.
Проблем је и шта учити са наводном понуђеном оставком начелника Милошевића, пошто наш незванични извор каже да се нашла на столу председника. Она се може тумачити као морални чин, пошто се законски гледано у овом случају поменути начелник није огрешио о неком пропису. Тако се једна идеја о унапређењу екологије у заједници путем јавних субвенција претворила у неки вид скандала који полако прелази општинске границе, а Алексинац се поново у медијима помиње у негативном контексту.
И наравно решиће се настала ситуација на овај или онај начин, али питање је да ли ће локална администрација извући неке поуке и текст будућих јавних позива припремити тако да се у што већој мери избегне било какво фаворизовање у однсу на функцију или место запослења кандидата.
Čovek je ispunio sve uslove, kao što i piše u tekstu, nema nikakvih pravnih problema. Zašto je ovo moralni problem? Ne krade biciklu. Nije sa 130tog mesta došao na treće. Sve uredno. Nema zloupotrebe položaja. Valjda je bolje da vozi biciklu, nego službeni auto? Ili je možda moralnije da kao supruga jednog našeg državnog sekretara vozi vozilo ministarstva u privatnoj režiji? Bicikla nam je problem? Jutros ne može da se prođe gradom od automobila koji razvoze decu do škole jer je počela da pada kiša. Deca nam više ne voze bicikle, ne nose kišobrane, razvoze ih roditelji kao direktore. Bitniji problem je što nemamo ni trunku saobraćajne kulture, parkira se ko gde stigne, vozi se nasilnički, po gradu se šetaju ljudi sa pištoljima, biju se i lome lokale, droga na svakom ćošku, ali nama je problem subvencija za biciklu načelnika opštinske uprave. E, zato smo tu gde smo. O funkcionerima je druga tema, ali najveći problem nas Aleksinčana jesmo mi sami i nekultura koja je zavladala ovim prelepim gradom.
Da li želite i parizer uz sendvič ili bez?
Kako može sve to da bude po propisu? Lepo ste naveli bar pet razloga koji su već, u startu, mimo propisa (znali za sadržaj poziva pre nego što je i objavljen, imali mogućnost da pre svih apliciraju itd. – znači, uslovi nisu bili fer za sve). Dakle, radi se o klasičnom sukobu interesa i nema šanse da je to pravno legalno. Zato organizatori igara na sreću nemaju pravo da učestvuju u istima (a još manje da dobiju na njima). To je sve regulisano zakonima upravo zbog sukoba interesa. A to se radi i u drugim državnim firmama – pre nekoliko godina je Centar za kulturu organizovao konkurs predstavljen da je namenjen pre svega neafirmisanim lokalnim autorima (dakle, onima kojima bi to bilo prvo izdanje). Od nekih 12 lica koja su prihvaćena na konkursu, bar deset je zaposlenih u Centru za kulturu, dok su anonimni autori odbijani. Ista taktika, isti oportunizam, isti sukob interesa. Dakle, ne samo da je nelegalno, već tu postoji i potencijalna krivična odgovornost jer može da se govori i o obmanjivanju javnosti zbog lične koristi. (lažno predstavljen konkurs ili javni poziv)
I sta bi na kraju, da li postoji krivicna odgovornost nadleznih u opstini na celu sa nacelinom ili ne? Vidimo da i dalje „radi“ u opstini, ipak se predomislio sto se ostavke tice? Ko bi sada da ga zaposli sa ovakvom istorijom morala..