Манифестација „Протина беседа” која је по седми пут одржана 22. јануара, на дан када је рођен славни Алексинчанин свештеник Стеван Димитријевић, показала је сву величину и посвећеност свом роду и вери овог проте, али и актуелизирала тему нашег односа према таквим великанима. Као што смо писали, у сали Дома културе највише је било средњошколаца, а по неки свештеник, наставник, професор и радник из области културе. Сигурно да је алексиначки прота Димитријевић заслужио више.
Разлог таквог нашег односа према прошлости, у изјави за наш медиј, свештеник Далибор Мидић, архивар православне Епархије нишке и један од говорника на Протиној беседи, види у томе што смо ми, за разлику од протине генерције, ипак директни потомци неких људи који су живели у другачијим друштвено-политичким околностима када те ствари нису биле ни занимљиве, ни популарне, а чак у неким случајевима није било ни паметно о њима говорити.
Наш саговорник каже да сада долази неко време када поново почињемо да се интересујемо за људе попут Проте, свесни да смо ми заправо потомци управо таквих људи.
− Како та свест код нас и то знање буде расло и развијало се, тако ћемо се можда и ми мењати и можда ће се наше интересовање, па чак и за наше корене и за све те људе који су уткали своје животе и свој рад и читав живот посветили стварању једног другачијег света, можда ће бити и од наше стране мало познатији и можда ћемо и себе променити тада − каже Мидић.
Наш саговорник каже да времена у којима смо ми живели или у којима живимо или у којима ћемо живети су времена која ми нисмо креирали и не можемо да их бирамо. По њему историју људског рода, историју људских патњи, делимо на епоху од рата до рата.
− Никад нисмо могли да бирамо ни амбијент у коме ћемо да се родимо или живимо, али је оно како ћемо ми да се према неким ставовима животним и вечним радостима опходимо, је нешто што можемо да бирамо. Нарочито ми који себе називамо хришћанима. Ми смо ти који смо позвани да сведочимо ону истину коју је Христос предао без обзира на амбијент или епоху у којој живимо. И у том смислу никаква политика, била она, комунизам, социјализам, неолиберализам или нека тотална анархија која може да наступи, никако неће утицати на људе који себе зову хришћанима. Дакле, ми живимо у овоме свету, као да нисмо од овога света, надајући се да ће Христос који брине о свима нама и брине о свету и наставити и даље да брине о свету − поручује свештеник Мидић.