Изградња пруге Београд-Ниш, дела железничког Коридора 10, према најновијим најавама почеће 2026. и трајаће три или четири године. Пруга ће бити дуга 230 километара, а да цео пројекат до сада износи 2,77 милијарди евра. Градња ће бити подељена у три деонице – од Београда, Велике Плане, Параћина и Ниша.
Извор фотографије: Влада Републике Србије
− Она је дужине 230 километара. Поделили смо је у три деонице, да бисмо могли да у фазама, како се решавају планско-техничка, имовинско-правна питања, просто да кажем колоквијално, да нападамо поједине деонице које буду спремне − казала је једном приликом министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић.
Како ствари стоје, тренутно је највећи изазов у граду Јагодини, где део грађана тражи измештање трасе, али да се решење тражи у сарадњи са стручњацима и представницима Европске комисије.
Алексинац је много раније имао примедбе на пројектовану трасу, али у последње време нема нових информација о изнетим замеркама на више одржаних скупова са грађанима у нашој општини. Као да је мало спласнуло то незадовољство. Можда је то тренутно, па ће оно ескалирати када почне експропријација имовине и када коначно буде познато до детаља на којим парцелима ће се она обављати.
Гледано са стране стиче се утисак да је део становника почео да се прерачунава да је можда исплативије и исељење јер за срушене стамбене објекте можда могу да купе солидну некретнину у граду. Како је најављено за куће и помоћне објекте надокнада ће бити у вредности уграђеног грађевинског материјала, а за земљиште просечна цена на том подручју по подацима пореске управе. Чини нам се да ће власници земљишта проћи лошије јер је претпоставка да се код купопродаје не пријављује права цена трансакције, а и на југу су оранице јефтине у односу према подручјима који су ближи Београду и било ком граду.
Оно што и даље остаје проблем за алексиначку локалну самоуправу је одржавање подвожњака и изградња прилазних путева. За сада важећа законска решења су неповољна по општини, али постоји нада да ће одређеним договорима и уговорним обавезама тај финансијски терет преузети железница. А колико ће она то ефикасно да ради упитно је. У сваком случају сигурно да је велики значај за целу Србији, али и овај крај, изградња оваквог инфраструктурног објекта. Али, не може се побећи од утиска да се кренуло пребрзо у реализацију, без адекватне припреме и разговора са грађанима који су требали бити пре него што је пројекат урађен. Овако више се гледала економска рачуница железнице него потребе грађана који живе поред пруге. Наведени проблеми су успорили цео процес. По оној народној „Што је брзо, то је кусо”.
