U društvenim odnosima koji su, sa manjim ili većim promenama prisutni na ovim prostorima više decenija, radnicima je teško da bez jače pravne zaštite ostvare svoja prava koja im je čak i pravosnažnom presudom potvrdio sud. Devetoro radnika aleksinačke fabrike Frad skoro pet godina ne mogu da nateraju bivšeg poslodavca da ih vrati na posao i isplati zaostala primanja, iako je to naloženo pravosnažnim sudskim rešenjem.
Jedan od njih je Goran Radić, koji kaže da je 2014. godine kao i njegove kolege dobio nezakoniti otkaz nakon štrajka u kojem je učestvovao kao član legalnog sindikata.
‒ Radilo se o zaostalim zaradama, o neisplaćenim putnim troškovima i što je najbitnije o radnom stažu koji do tada nije bio uplaćen skoro tri godine. Posle dva dana okončali smo štrajk na neki način jer nam je poslodavac doneo rešenje koje je potpisao sa državom o otplati radnog staža na rate, odnosno reprogramiranju duga, i mi smo to prihvatili – objašnjava Radić.
I kad su mnogi smatrali da su se strasti smirile, poslodavac je onima za koje je ocenio da su imali uticaja na radničko nezadovoljstvo uručio otkaz. Od tada je, na neki način, počela golgota ovih radnika, članova sindikata.
‒ Kontaktirali smo potom inspekciju rada koja je naložila poslodavcu da nas odmah vrati na posao, što on nije ispunio. Kasnije smo podneli tužbu. I sud u Aleksincu i apelacioni sud u Nišu doneli su rešenje da mi budemo vraćeni na posao i da nam budu isplaćene sve zarade. Međutim do danas poslodavac to nije učinio, već je u međuvremenu promenio firmu, papirološki samo je menjao iz Frad filteri u Frad Internacional, iz Internacional je aktivna firma Frad Prodakšn. Tako da do sada nismo uspeli da postignemo tu sudsku presudu da se vratimo na posao i da nam se isplate zarade. Trenutno smo prepušteni sami sebi ‒ priča Radić.
Naš sagovornik kaže da mu je tih dana kada je predstavljao radnike motivacija bila da se ne bori samo za svoju, već i za druge porodice, smatrajući da je njihova borba bila „da bi se preživelo”. Mnogi su zbog viših ciljeva to ushićenje brzo napustili i iz različitih razloga svojim kolegama, na neki način, okrenuli leđa.
‒ Razočaran sam bio time što su to ljudi koje smo mi zastupali i koji su nas podržavali svih ovih godina, jer u Fradu je poslednjih skoro pet-šest godina godišnje bio bar po jedan štrajk, nekada dva-tri. Najviše me je razočaralo to što su se ljudi povukli kada su videli da su nas otpustili, bez obzira što je to bilo nezakonito, verovatno iz straha da ne ostanu bez posla.
I u ovom slučaju se pokazalo da kada radnici u štrajku nemaju jaku podršku sindikata u pravnom i materijalnom smislu, druga strana, u ovom slučaju poslodavac, vrlo brzo razbije tu radničku solidarnost.
Ovaj medijski sadržaj nastao je u okviru projekta koji je sufinansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.