Mere koje je Vlada Republike Srbije donela svojom uredbom i koje će važiti za vreme vanrednog stanja delimično su promenile život i naviku Aleksinčana. Stiče se utisak da se tek prilagođavamo novonastaloj situaciji i što dan odmiče kao da postajemo svesniji situacije. Jutro nije nagoveštavalo takav tok događaja, jer je dosta starijih osoba bilo u radnjama, trgovinama i na ulicama. Kako među starijom, tako i među mlađom populacijom bilo je i pozitivnih i negativnih primera.
Naša reporterska ekipa primetila je te pojave, pa u želji da podelimo ta iskustva koja su donekle i edukativna, neka od njih ćemo prepričati i ilustrovati u ovom tekstu.
Primeri dobre prakse
Apoteke i trgovine su ovih dana uglavnom najposećeniji objekti. U većini aleksinačkih apoteka se poštuju mere opreza, radnici nose rukavice i veći broj njih zaštitne maske. U samoj apoteci se poštuje upozorenje da u objektu mogu da borave samo dva kupca, dok ostali čekaju ispred, poštujući međusobno potrebnu udaljenost. Najprometnije kineske radnje uglavnom ne rade uz obrazloženje da su radnici na godišnjem odmoru ili da se objekat renovira. Na zelenoj pijaci, iako nismo primetili bilo kakav napis, prilikom naše posete ni u jednom trenutku nije bilo više od par desetina osoba, znatno ispod pedeset. Verovatno tome doprinosi više faktora, još nema sezonske robe, odgovorno ponašanje starijih prodavaca, kao i starijih građana koji su najčešći posetioci pijace. Oni koji se nađu ubrzano kupuju bez većih zadržavanja.
U bankama ima novca, mada se na trenutak pojedini bankomati isprazne. U prodavnicama nema nestašica, a ni preterane gužve. Ali, primetili smo da ponegde ima praznih polica gde je stajala određena roba po atraktivnim cenama. Daleko da je nema u dovoljnim količinama, jer se u gradu sa lakoćom može naći. Većina kupaca izbegava međusobne kontakte i gleda da se ne gura u redove.
Neprihvatljivo ponašanje
S druge strane ima i neprihvatljivog ponašanja. Evo primera kojima smo imali prilike da svedočimo. Gospođe srednjih godina nisu mogle da stoje u red za plaćanje bez priče i prepričavanje događaja iz života njihovih porodica. Da bi što tiše bile toliko su stajale jedna pored druge da je nehigijenski i kada nema epidemije virusa. U jednoj trgovini tehničke robe mlađi čovek je pričao bezbrižno i sa osmehom kako je kada je pre izvesnog vremena krenuo iz severne Italije bilo teško u marketima kupiti određene potrepštine, pritom razgledajući i dodirujući izloženu robu. Sigurno da nije uputno takvo ponašanje, pošto postoje mnoge nepoznanice oko korona virusa, iako ima više od dve nedelje kako se osoba vratila iz inostranstva.
Po starom običaju ovog jutra ispred mnogih pekara najčešći kupci bili su najstariji, a i u trgovinama. Bilo je slučajeva da su oni koji bi trebalo da budu u svojim domovima, imali želju da kupuju tehničku robu, parfeme i ostale artikle koji im možda u tom trenutku nisu najneophodniji. U jednom periodu za ovakvu situaciju bilo je i dosta sveta na ulicama Aleksinca. Za utehu, retki su bili oni koji su se zadržavali i vodili isprazne razgovore, već je svako išao svojim putem i poslom.
Za razliku od korone, ljubav ne priznaje godine
Da život ima svoje tokove koje ne može da zaustavi ni korona virus ukazuju dve pojave koje smo videle obilazeći ovdašnje ulice i trgovine. One su nam ukazivale da smo ljudska bića, a ne programirane mašine. Nekoliko mladih parova držeći se za ruke, vidno zaljubljeni, užurbanim koracima kretali su se i završavali svoje poslove. S druge strane impresivno je bilo gledati bračni par koji je u životnoj dobi blizu sedme decenije kako se držeći nežno, sa poštovanjem i sporo, ali dostojanstveno kreće, obavljajući pak nek svoje poslove.
Možda nije u skladu sa preporukama za starije osobe u ovom vanrednom stanju, ali verovatno nije ni za najstrožu osudu. A da nam informisanje nikad nije na odmet ukazuju i priče nekih prodavaca koji su čuli komentare najstarijih da koriste ovu priliku još 72 sata kada će im navodno biti zabranjen izlazak.
A o čemu se radi. Apel nadležnih je da starije osobe, pošto je kod njih rizik najveći, „ukoliko imaju 65 i više godina, strogo vode računa da što manje izlaze iz kuće.” Dalje, ako apeli ne pomognu u naredna 72 sata, onda možda sledi i nametanje sprovođenja onoga što se tražilo apelom. Sudeći prema reakciji premijerke, koju je objavljena u toku dana, penzioneri nisu poslušali apel.
‒ Veliki broj penzionera je na ulicama, šalterima. Sve u svemu smo se složili da je situacija sa građanskom disciplinom zabrinjavajuća. Usvojićemo dodatne mere – rekla je premijerka.
I ono što je najbitnije, i na šta upozoravaju stručnjaci, epidemija se pobeđuje disciplinom. Striktnom disciplinom. To je, kažu, spasilo Kinu. Ako svi postupaju po propisima traje kraće i štetne posledice su manje. Bilo da se od vas traži da se ne krećete ili u nekom trenutku nešto drugo. U borbi sa virusom najopasniji za društvo su „neustrašivi”, oni koji ga se „ne boje”, za koje pravila „ne važe”. Time ne dovode u opasnost samo sebe, što je uobičajeno shvatanje hrabrosti, već rizikuju zdravlje i živote mnogih, što je sušta suprotnost.
Naravno nije poželjan ni preterani strah. Odgovorno i solidarno u sopstvenom i interesu zajednice u kojoj živimo.