Први путнички воз у историји српске железнице кренуо је на време. Било је то у четвртак 23. августа по старом, односно 4. септембра 1884. године по новом календару. Са Калемегдана је испраћен почасном топовском паљбом и мноштвом света који се из свих делова престонице, тог сунчаног јутра, слио на свечано окићену и још недовршену железничку станицу. Али, иако је тадашња штампа за полазак првог воза писала да је „од Боја на Косову, ово најзначајнији догађај у Србији”, њему није присуствовао краљ. Милан Обреновић је одлучио да два дана раније отпутује првим возом ка Западу, преко новог моста на Сави за Беч. Неколико дана касније, 15. септембра, ова пруга нормалног колосека од Београда до Ниша дужине 243,5 км, пуштена је у редован саобраћај.
Модернизација пруге Београд–Ниш, кључни инфраструктурни пројекат, има за циљ повезивање севера и југа Србије брзом пругом за брзине до 200 километара Путовање између два града трајаће знатно краће, уз реконструкцију постојеће и изградњу другог колосека на деоници Сталаћ-Ђунис, а завршетак радова планиран је до 2029. године.
Кључни детаљи модернизације је брзина и време путовања. Возови ће се кретати брзинама од 160 д0 200 километара , што ће знатно скратити време путовања на 100 минута. Пројекат обухвата реконструкцију постојећег и изградњу другог колосека, као и модернизацију 35 путних прелаза. Посебан фокус је на деоници Сталаћ-Ђунис где се гради нови колосек.
Пројекат је подржан средствима ЕУ и Владе Србије, а очекује се боља мобилност и већа привлачност за инвестиције. Овај пројекат ће значајно побољшати железничку инфраструктуру и омогућити бржи превоз путника и робе.
Насловна фотографија: Илустрација (извор фотографије: Архива Инфраструктура железнице)
