Други дан је како је стављен катанац на пошту у Корману без икаквог обавештења за кориснике да је она затворена и где је пресељена. Пошто стоји на вратима знак да је забрањено фотографисање нисмо у могућности да ову тврдњу документујемо и фотографијом. Уторак је дан и када не ради амбуланта у овом насељу, па нека језива тишина испред ових објеката као да одсликава већ годинама одумирање наших села, у овом случају алексиначких.
На то указује и један од наших саговорника приликом наше јутрошње посете Милан Трајковић кога затичемо у једном од продајних објеката којих има у овом селу. Он очекује да пошта настави са радом. У супротном, Милан ће се, како каже, прикључити акцијама које предузму његови суграђани, па и оним радикалним. Док са нестрпљењем очекује данашњи Збор грађана који у 17 часова почиње у Дому културе наш саговорник је поделио своја осећања која ових дана надиру.
‒ Ја сам ту најближе, ту испод железничке станице и осматрам пошту свако јутро и свако поподне. И видим, ово је тужно јутро нема човека испред поште. А свако јутро, кад погледам кроз прозор, пет, десет човека чекају управника поште да отвори пошту. А ово је сад, не знам на шта ово личи, не знам. Ово је срамота, брука. А како може да докажеш, они неразбирни људи, што су тамо директори, по фотељама и то њима ништа не смета, него измишљају неке глупости, будалаштине, да народ испашта. Народ. Колико житеља има од Витковца до Кормана овде? Хиљаду, две хиљаде људи. И сви испаштају због тога ‒ наглашава Милан.
Ништа мање емотиван није ни Мирослав Бабић, који је као грађанин али као и председник, учествовао протеклих деценија у јавном животу ове локалне заједнице. Као рођени Корманац за кога је сама прича да се, рецимо, укида пошта у Корману, већ ван сваке памети.
‒ Имали смо удар већ једном, где смо се ми ангажовали и вратили, кад је у тренутку отварана пошта у Трњану. Хтели су одмах у истом тренутку да пребаце и нашу корманску. А сама замисао, рецимо, да од Витковца до Јаковља треба неко да дође у 70-80 година, да би подигао или платио, онда је то ван сваке памети. Или се иде на тактику, а можда ћемо и ми да размишљамо у крајњем случају о томе, рецимо, ако се то затвори, потраживаћемо објекат наш у повраћај, јер ми смо ово направили, па им дали као основно средство за рад, као и амбуланту, као и све остало, па ћемо на неки начин да отворимо и приватну пошту, што је сада у данашње време већ могуће. Чињеница је да пошта у Корману има традицију од 1939. године ‒ каже Мирослав.
Овај наш саговорник још додаје да је рођен 1953. године и присећа се дана када су њега и његове вршњаке водили у пошту да им покажу како изгледа слушалица, да чују тај телефонски звук.
‒ То се улило у наше, рецимо, у наш живот, у нашу душу ‒ поручује Мирослав.
И зато он и његови мештани доста очекују од поподневног састанка, а и овдашња јавност. Са аргументима ће испред народа изаћи представници поште, па би све требало бити јасније вечерас.