Кризна времена доносе и многе дилеме онима који се баве делатношћу која пролази кроз пословне падове, са једном најчешћом дилемом ‒ у ком правцу усмерити деловање како би се ублажиле последице и дочекало време када ће опет све доћи на своје место.
Наш саговорник професионални пчелар Срђан Станојевић из Житковца је поделио јавно своје искуство о понашању у горе наведеним ситуацијама, односно указао је на своје грешке које је у тим приликама чинио. Можда је боље рећи открио је потезе које је повлачио, а за које бисмо могли рећи да их није чинио кајао би се, као што је и у дилеми да ли је баш требао да има стратегије које је примењивао.
− Mоје мишљење и деловање је било да због пренасељености простора, околине, пчелињим друштвима, није оправдано да се развијам у правцу повећања броја кошница, него сам улагао и радио на томе да повећам принос по кошници, да са постојећим бројем кошница са којим радим остварим већи принос – започиње своју причу овај пчелар.
Станојевић још каже да је са наиласком кризе размишљао само о томе како ће да преживи кризу, односно како ће да прође кроз ту кризу, и у једном тренутку је направио заокрет у правцу развоја.
− Тада сам заузео став да треба да смањујем потрошњу, односно, трошкове да смањујем по кошници пчела, али да имам више пчелињих друштава. Да се трудим да са минималним утрошком ресурса одржавам што већи број пчелињих друштава током кризе, и да када дође крај те кризе, када крене опет пословање узлазном путањом, да тај период дочекам спреман, са већим бројем кошница, колко је то могуће. Гледао сам да те све негативне ефекте умањим и да са повећеним бројем кошница изађем из кризе и да надокнадим оно што сам изгубио током периода кризе − објашњава наш саговорник о промени своје пословне стратегије.
И поред таквог искуства Станојевић још увек не може да каже шта је била грешка, а шта су били потенцијали. На крају се све своди на питање колико се могу покрити трошкови производње код овакве цени меда и да ли уопште може да помогне било која пословна стратегија.