Српско-турске ратове започете 1876. године и после скоро век и по, пошто се следеће године обележава значајна годишњица, можемо и данас гледати као један путоказ који је определио нашу прошлост, садашњост, а можда и будућност. Неке од тих елемената смо могли да приметимо и у говору државног секретара у Министарству културе др Дејана Антића на отварању реновираног споменика у алексиначком градском парку Брђанка посвећеног страдалим руским добровољцима.
Др Антић, који је и универзитетски професор историје, је нагласио да је један од најважнијих ослонаца српског народа у његовој борби за национално ослобођење и обнову државности у 19. веку била Русија. По њему, њена подршка није била само политичка и дипломатска. Била је дубоко емотивна и духовна. Он је оценио да српски народ ту љубав није заборавио, и не заборавља је ни данас.
− И како следеће године обележавамо 150 година од ових пресудних ослободилачких ратова, сада је идеална прилика да на један достојанствен и племенит начин започнемо са обележавањем овог јубилеја: не само обновом или подизањем споменика или организацијом културно-историјских програма, већ и васпитавањем нових генерација у духу историјске истине, националне части и братске захвалности − казао је овај државни секретар.
Др Антић је указао да је наша дужност као народа, и као државе, да памтимо, а култура памћења је темељ националног идентитета. Он је објаснио да зато Министарство културе чини и чиниће све да оваква места памћења буду сачувана, обновљена и доступна јавности и да се то односи и на Горњи Адровац, али и на Делиград.
− Данас, у 21. веку, када се сукоби можда не манифестују оружјем, али се борба за истину, за идентитет и територијални интегритет и даље води, Србија не заборавља ко су јој пријатељи. Русија је као у време Српско-турских ратова, и данас уз Србију – у Савету безбедности, у међународним институцијама, у подршци очувања територијалне целовитости наше земље – нагласио је говорник.
Овај државни секретар је поручио да свесни наше заједничке херојске прошлости, ми можемо и морамо да гледамо у будућност, и да српско-руска сарадња није само наслеђе, она је природан путоказ ка будућности. У економији, култури, образовању, науци, али пре свега у заједничком очувању православних хришћанских вредности које нас вековима спајају.
− Вековима су православни народи у југоисточној Европи, а Срби пре свих, трпели под османлијским јармом. Било је то време великог страдања, али и христолике жртве наших предака. У дубокој османској тами, вера, епска традиција и слободарски дух били су пламен који у Србину никада није угашен. И управо је тај пламен осветљавао пут српским устаницима и војницима у ослободилачким ратовима од Иванковца и Делиграда до Кумановa и Битоља − истако је овај државни секретар.
Др Антић је у свом говору Српско-турске ратове 1876–1878. године окарактерисао као догађаје који су били више од војних сукоба. По њему, они су наставак вишевековне борбе за слободу и достојанство.
− Тада је, у знак братске подршке, у Србију дошло на хиљаде руских добровољаца. Они су оставили своје домове, породице и земљу, да би се раме уз раме са српским војником борили у бици која није била само национална, већ духовна и цивилизацијска − казао је, поред осталог, државни секретар.
Истовремено, Руско-турски рат 1877–1878. и победа руске војске над Османлијама, по мишљењу овог професора, довели су до коначног ослобођења дела Балкана и промене политичке карте Европе. Година 1878. представљала је прекретницу за многе европске народе, док је за Србију била почетак пуног међународног признања једне модерне и слободне државе.