Na nedavnoj tribini „Novinarstvo u vremenu virusa korona”, održanoj u aleksinačkom Domu kulture u organizaciji Udruženja „DARS”, podsećajući se tih dana i rada medijskih radnika, Nenad Stanković, aktuelni predsednik SO Aleksinac i bivši komandant Štaba za vanredne situacije, ispričao je događaj koji nije ostavio prisutne ravnodušnim.
Stanković je prošle godine u proleće bio Komandant Opštinskog štaba za vanredne situacije i predsednik opštine.
− Ja bih o radu novinara, pa i o radu nas koji smo bili na javnim funkcijama, sa vama podelio jednu impresiju koja će možda reći više nego što bih ja mogao bilo koji zaključak da izvedem. Prošle godine aprila meseca u vanrednoj situaciji obeležavao se dan kada je granatiran Aleksinac, u vreme kada je grad inače u ovom mesecu pun ljudi − započeo je Stanković svoje kazivanje.
U nastavku svoje priče ukazao je koliko ljudi znače za jedan grad.
− Kod NATO-spomenika, kako ga mi zovemo, u Ulici Dušana Trivunca bili smo nas dvojica koji smo obavljali javne funkcije, moj zamenik, a sada državni sekretar Čedomir Rakić i ja, dvojica novinara, Ninoslav Miljković i Dragan Gojković i načelnik policijske stanice u Aleksincu Srđan Tokić. Zanimljivo, grad je bio toliko pust da ni uličnih pasa nije bilo u gradu tom prilikom i to je delovalo sablasno. I danas sam pod utiskom neke jeze koju osećam kada se setim toga − emotivno je Stanković podelio svoje impresije sa prisutnim.
On je još i kazao da je, kada je prošao gradom vraćajući se kući, u vremenu kada je bilo zabranjeno kretanje, shvatio da jedan grad, jednu sredinu, ne čine ni ulice ni objekti, već ljudi.
− Ako nema ljudi, nemamo ni sredinu − zaključio je Stanković.