Један од проблема који највише мучи грађане наше општине који живе у насељима где треба да се изгради брза пруга, како је планирано на постојећој траси, су прелази из једног дела села у други. Градња брзе пруге на којој би се возови кретали од 160 до 200 километара на сат, како је објаснио пројектант Миодраг Радек на јучерашњем још једном јавном увиду у пројекат, који се у сали Скупштине општине Алексинац разматрао са аспекта заштитне животне средине и његовог утицаја на друштвени и економски живот становника, подразумева одустајање од прелаза у нивоу пруге, па је неопходно градити подвожњаке и надвожњаке. И то у ограниченом броју на раздаљини од 2,5 километара, али како је пројектант истакао у алексиначком случају су у питању два километра.
Пројектанти су се одлучили да на подручју општине Алексинац треба градити претежно подвожњаке уместо надвожњака јер се тиме наводно мање руше објекти, односно куће. На територији наше општине биће надвожњака у Витковцу, у улици ЈНА и саобраћајне везе између улице ЈНА и Саве Ковачевића, као и у Доњем Љубешу код улице Јордана Павловића Павла. Следећи подвожњак је у Срезовцу у улици 25. мај. У Корману би требало да се изгради подвожњак који би повезао улице Цара Лазара и Милана Маринковића, док би се у Трњану продубио и проширио постојећи подвожњак у Омладинској улици.
У Доњем Адровцу биће два подвожњака на локалном путу према Горњем Адровцу, који ће бити оспособљен и за теретни саобраћај, и на излазу из овог насеља према Житковцу, односно у Делиградској улици. У Прћиловици подвожњак ће бити у улици Милентија Поповића, код садашњег пута према Сухотну. Саобраћајна веза насеља Моравац са државним путем 217 биће са надвожњаком. Планирана је и градња надвожњака који би повезао пут за Стублину и државну саобраћајницу. Насеље Лужане и атарски пут, токође ће бити повезани надвожњаком. У Тешици ће подвожњак бити на државном путу, а у Грејачу ће се градити надвожњак између насеља и локалне саобраћајнице. И на крају, у Великом Дреновцу подвожњаком биће повезано насеље и поље.
Поред ових пролаза биће и више подходника за пешаке. У Витковцу у правцу постојеће железничке станице, у Горњем Љубешу испред стајалишта, у Корману код улице 29. новембра, У Трњану испред садашњег стајалишта, које се губи, у улици Саве Ковачевића, у Прћиловици у улици Ратка Јовића и у Житковцу код железничке станице.
Зашто су грађани и представници локалне самоуправе незадовољни понуђеним решењима? Становници што им се наводно нарушава досадашња комуникација између два дела насеља и што им се угрожава економски опстанак, а оптштини највероватније остављају као трајни проблем наметнуте обавезе одржавања тих подвожњака и саобраћајница, односно финансијско оптерећење јавног буџета. Оно што на више састанака незадовољни грађани истичу то су комуникациони проблеми у смислу да понуђеним решењима они морају више километара да пређу како би дошли до продавнице, школе и својих имања. Све то утиче и на послове којима се баве наши пољопривредници. Мирослав Гајић, ратар из Витковца, је предочио да би он у том случају приликом обраде својих парцела, у односу на сада, морао годишње да прође већу километражу, као када би трактором отишао до Будимпеште и назад. Колико је то у новцу и колико поскупљује његову производњу лако се може израчунати.
Сличну рачуницу је изнео и његов колега сточар из Горњег Љубеша, Радивоје Панић, који је пројектанта упозорио да би откупљивач млека у том случају до његове фарме имао три километра дужи пут сваког дана и да би то дестимулисало тог предузетника да сарађује са њим, а одразиће се можда негативно и на откупну цену овог пољопривредног производа. Слична прича је скоро за сва насеља поред будуће брзе пруге. Ту је велики проблем и за одлазак ђака у школу.
Што се тиче локалне самоуправе ту постоји страх од трајних штета и значајног годишњег одлива новца из општинског буџета. Поучени лошим искуством са садашњим подземним пролазом у Трњану, где су примењена слична решења изградње одливних канала и бунара за складиштење воде, општини се оставља у руке врућ кромпир који они морају константно да хладе, а то кошта. У поменутом подземном пролазу код мало јачих падавина скупља се вода коју Водовод мора да исцрпе и наравно наплати своје услуге од пара локалних пореских обвезника. Пошто је општина дужна да одржава саобраћајнице она би добила садашње финансијске обавезе помножене само неколико пута. Зато је то проблем не само грађана поред пруге већ и целог становништва у нашој општини. Створиће се буџетске обавезе које ће смањити локални инвестициони потенцијал, а можда и угрозити одрживост општинске касе.
Други проблем локалне самоуправе је демографски проблем. Када становници из једног дела насеља имају проблем комуникације са другим делом и када је њихов посао неодржив због повећања транспортних и производних трошкова они одлазе, не само из тих села већ и са територије општине у много развијене средине.
На све изнете проблеме општинско руководство, а пре свега председник општине Далибор Радичевић, као и грађани већ две године инсистирају и траже од пројектанта и инвеститора Инфраструктуре железнице Србије да их реше. Они пак истичу да је одлуку о градњи брзе пруге по постојећој траси донео неко други и да је то државни интерес.
Ако је то Влада Републике Србије, ту одлуку је донела у претходном сазиву. Сада је промењен министар и део људи у Министарству грађевинарства па је можда прилика да се она преиспита и послушају захтеви незадовољних грађана и локалне самоуправе, да траса брзе пруге иде ван насеља.
Да ли ће надлежни зато имати слуха и да ли су спремни да преусмере процес који је одмакао и већ потрошио одређени новац, остаје да се види. Такође видеће се и снага локалне самоуправе у инсистирању на решавању изнетих проблема, као и истрајност незадовљних, али и осталих, грађана у својим захтевима. Ту је и улога финансијера Европске банке која наводно не жели да улаже новац где има проблема са становништвом. Или ће преовладати потребе Европске уније да имају што пре изграђени коридор брзе пруге који би се користио за транспорт робе према Грчкој, Бугарској, Турској, па и даље. Време ће дати одговор на ова питања.
Biće to lepi bazeni posle kiše kao u Trnjanu.