Зашто су грађани и представници локалне самоуправе незадовољни понуђеним решењима којима се комуникација између делова насеља где пролази пруга обезбеђује подвожњацима? Становници, јер им се наводно нарушава досадашња комуникација између два дела насеља и што им се угрожава економски опстанак, а општини највероватније остављају као трајни проблем наметнуте обавезе одржавања тих подвожњака и саобраћајница, односно финансијско оптерећење јавног буџета.
Оно што су на више састанака незадовољни грађани истицали то су комуникациони проблеми у смислу да понуђеним решењима они морају више километара да пређу како би дошли до продавнице, школе и својих имања. Све то утиче и на послове којима се баве наши пољопривредници.
Мирослав Гајић, ратар из Витковца, је предочио да би он у том случају приликом обраде својих парцела, у односу на сада, морао годишње да прође већу километражу, као када би трактором отишао до Будимпеште и назад. Колико је то у новцу и колико поскупљује његову производњу лако се може израчунати.
Сличну рачуницу је изнео и његов колега сточар из Горњег Љубеша, Радивоје Панић, који је пројектанта упозорио да би откупљивач млека у том случају до његове фарме имао три километра дужи пут сваког дана и да би то дестимулисало тог предузетника да сарађује са њим, а одразиће се можда негативно и на откупну цену овог пољопривредног производа. Слична прича је скоро за сва насеља поред будуће брзе пруге. Ту је велики проблем и за одлазак ђака у школу.
Што се тиче локалне самоуправе ту постоји страх од трајних штета и значајног годишњег одлива новца из општинског буџета. Поучени лошим искуством са садашњим подземним пролазом у Трњану, где су примењена слична решења изградње одливних канала и бунара за складиштење воде, општини се оставља у руке „врућ кромпир” који они морају константно да хладе, а то кошта. У поменутом подземном пролазу код мало јачих падавина скупља се вода коју Водовод мора да исцрпе и наравно наплати своје услуге од пара локалних пореских обвезника. Пошто је општина дужна да одржава саобраћајнице она би добила садашње финансијске обавезе помножене само неколико пута. Зато је то проблем не само грађана поред пруге већ и целог становништва у нашој општини. Створиће се буџетске обавезе које ће смањити локални инвестициони потенцијал, а можда и угрозити одрживост општинске касе.
Други проблем локалне самоуправе је демографски проблем. Када становници из једног дела насеља имају проблем комуникације са другим делом и када је њихов посао неодржив због повећања транспортних и производних трошкова они одлазе, не само из тих села већ и са територије општине у много развијене средине.
На све изнете проблеме општинско руководство, а пре свега председник општине Далибор Радичевић, као и грађани већ две године инсистирају и траже од пројектанта и инвеститора Инфраструктуре железнице Србије да их реше. Они пак истичу да је одлуку о градњи брзе пруге по постојећој траси донео неко други и да је то државни интерес.
Ако је то Влада Републике Србије, ту одлуку је донела у претходном сазиву. Сада је промењен министар и део људи у Министарству грађевинарства па је можда прилика да се она преиспита и послушају захтеви незадовољних грађана и локалне самоуправе, да траса брзе пруге иде ван насеља.
Да ли ће надлежни зато имати слуха и да ли су спремни да преусмере процес који је одмакао и већ потрошио одређени новац, остаје да се види. Такође видеће се и снага локалне самоуправе у инсистирању на решавању изнетих проблема, као и истрајност незадовољних, али и осталих, грађана у својим захтевима. Ту је и улога финансијера Европске банке која наводно не жели да улаже новац где има проблема са становништвом. Или ће преовладати потребе Европске уније да имају што пре изграђени коридор брзе пруге који би се користио за транспорт робе према Грчкој, Бугарској, Турској, па и даље. Време ће дати одговор на ова питања.
