Jedan naš sugrađanin danas je obeležio svoj stoti rođendan uz prisustvo šire rodbine i komšiluka. Stogodišnji Dobrivoje Živanović još uvek je relativno dobrog zdravlja i oštrog uma za čoveka, koji je napunio puni vek života.
Rodom iz Rutevca u grad na Moravici se doselio 1948. godine. Svoj radni vek provodi u čuvenoj aleksinačkoj fabrici nameštaja „Jelka Radulovićˮ. Živo se seća tih lepih životnih dana, naročito u trenucima kada se prepusti mislima i sumira svoj ovozemaljski put. Kaže nam da je u svemu uživao pomalo, a ni kafane mu nisu bile nepoznate.
‒ Kad krenemo sa posla iz Kukiša, prvo svratimo do kafane „Ozrenˮ, pa ponekada odemo u Bovan na jagnjetinu i nazad, pa ko koliko može da izdrži. Sve je to bilo na drugarskoj bazi. Prvo rakijica, meze, ručak, pa špricer ‒ objašnjava nam Dobrivoje neke detalje iz svog dugovečnog života.
Iako je veliki ljubitelj jagnjetine, Dobrivoje u ovim godinama za doručak koristi mleko, ručak se sastoji iz kuvanog jela, dok za večeru uzima lakše obroke.
On posebno napominje da je u društvu uvek gledao da bude veseo i dobro raspoložen i da živi sa što manje stresa, što preporučuje i drugima. Osim skladnog života Dobrivoje ima i dobru genetiku, jer je njegova baba po majci živela 116 godina. Naš slavljenik, kao i svaki čovek, imao je svoja životna iskušenja. Jedno od njih je i učešće u ratu. Mobilisan je 1944. godine i naredne dve godine provodi u vojsci, a za vreme ratnih operacija stiže do Austrije.
Pre dvadeset godina je počeo da ima probleme sa vidom i trenutno je slep. I u ovim godinama prati vesti i u toku je sa svim događajima. Do 14 časova sluša TV, a onda nastavlja sa radiom. Za trenutnu situaciju u svetu kaže da nije dobra, zbog rata u Ukrajini. On smatra da će sukobi da potraju, a da će se sve najverovatnije završiti nekakvim trećim svetskim ratom.
I pored ovakvih sumornih svetskih dešavanja i zbog činjenica da dugo već nema svoje vršnjake sa kojima bi podelio sećanja, Dobrivoja dobro raspoloženje i spremnost na šalu ne napuštaju. Dok mu uručujemo čokoladnu tortu, pitamo ga za rođendanske želje. Šeretski nam poručuje: „Živite duže od meneˮ. Misleći valjda da dočekamo dublju starost, nego on.
U svakom slučaju poslednjih godina je retkost sresti stogodišnjaka te vitalnosti, kako fizičke, još više mentalne. Pa je bilo pravo zadovoljstvo u kratkom susretu prisetiti se sa njim nekih događaja koji su Aleksinac činili srećnim gradom.
Sestrična Gordana Janković kaže da je deda uvek bio pozitivan i dobro raspoložen. Kaže da dok je rođak bio mlađi imao je veliko društvo i uvek je bio smiren.
Naravno, obaveze zovu pa moramo dalje. Kao da ne čujemo preporuke jednog stogodišnjaka: „Budite raspoloženi i u dobrom društvu, uživajte u životuˮ!