Dalibor Radičević je za narodnog poslanika izabran 2014. na listi Srspke napredne stranke, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine. Po struci je diplomirani inženjer mašinstva i sa porodicom živi u selu Trnjanu. Član je skupštinskog Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, zamenik člana Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i član skupštinskog pododbora za poljoprivredu za marginalna i nerazvijena područja. Radičević je trenutno i jedini poslanik sa teritorije opštine Aleksinac, pa smo u razgovoru za AL novine pretežno govorili o značaju i ulozi narodnog predstavnika u najvišem zakonodavnom telu Srbije.
Upućeni ste u poljoprivredu i u slobodno vreme se amaterski bavite tom delatnošću, kako Vi, kao predstavnik republičkog Parlamenta,, vidite razvoj poljoprivrede na području opštine Aleksinac i šta treba učiniti da ona u našem kraju bude makar na nivou od pre tridesetak godina?
U pravu ste. U slobodno vreme amaterski se bavim i poljoprivredom. Opština Aleksinac ima izuzetno kvalitetno poljoprivredno zemljište. U dolini Južne Morave ne uspeva samo ono što ne posadite ili ne posejete. Deo opštine sa većom nadmorskom visinom je pogodan za voćarstvo i stočarstvo. Nažalost, poljoprivreda u našoj opštini nije na zavidnom nivou i pored toga što imamo sve uslove. Nekada smo bili poznati kao povrtarski kraj, a danas jedva možete da nađete parcelu u kojoj je zasađeno povrće. Usitnjene parcele, zastareli način obrade zemljišta, zastarela mehanizacija, loš odabir sadnog materijala, samo su neki od razloga zašto naši poljoprivrednici nisu konkurentni na tržištu. Poljoprivrednici u našem kraju moraju da promene način razmišljanja, da se edukuju i da se udruže, tj da formiraju zadruge kako bi mogli da postanu konkurentni. Problem je i u tome što ja, kao neko ko se ne bavi profesionalno poljoprivredom, spadam u grupu srednjih poljoprivrednih proizvođača. Zajedno sa mojom porodicom obrađujem oko 5,5 hektara zemlje i to nam donosi neku dobit. Pored hrane koju proizvodimo za sopstvene potrebe, uvek imamo i višak koji prodajemo. Dobro znam koliko je potrebno uložiti i para i truda da bi se nešto isplatilo u poljoprivrednoj proizvodnji. I država i opština odvajaju značajna sredstva za podsticaje u poljoprivredi. Nažalost, ta sredstva se više koriste kao pomoć za preživljavanje, a ne prevashodno za unapređenje proizvodnje. Jedna od značajnih investicija koja nas očekuju u narednom periodu je i sistem za navodnjavanje na desnoj obali Morave. To je nešto što je i tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Republike, gospodin Vučić obećao na predizbornom mitingu u Aleksincu. Mnogi i danas ne veruju da će se ovaj projekat realizovati, ali Srpska napredna stranka kao nosilac vlasti nije neko ko samo obećava, već svoja obećanja i ispunjava. Bedem na levoj obali Južne Morave, koji će ubrzo biti završen, u značajnoj meri će uticati i na poljoprivredu u tom delu opštine. U sledećih par nedelja će nam biti dostupna i sredstva iz IPARD fondova. To je još jedan razlog da se kao proizvođači udružimo, jer kao pojedinci ni ta sredstva nećemo moći da koristimo. Poljoprivreda i poljoprivrednici u narednom periodu mogu da očekuju bolje dane. Potrebno je da se svi oni kojima je poljoprivreda primarna delatnost aktivno uključe i da i sami daju predloge šta treba unaprediti. Dobar primer za to je Udruženje pčelara SPOS čiji predsednik je naš sugrađanin.
Ceo intervju pročitajte u novogodišnjem broju AL novina:
Mislim da su reci poslanika nesto na sta poljoprivrednici nase opstine trebaju obratiti oaznju i slediti uputstva. Rezultati nece izostati.