Žitkovac, mesto u srcu moravske kotline, razvijao se, rastao od sela do varošice, bio je opština, srez i ko zna šta još u proteklih stotinak godina. O tom razvoju može da posvedoči jedan stoletni lokal koji i dalje neumorno radi.
Korzo, između dva rata piljara, nakon rata poslastičarnica, a sada kafe poslastičarnica, jeste se menjao kako su prilike nalagale, ali je ipak zadržao onu patinu prošlih vremena. Menjao se, kao i samo mesto, ali je ostala stara draž, kao i stalni gosti koji od detinjstva redovno posećuju ovaj lokal, nekada zbog kolača, a sada zbog „čašice” razgovora.
U sećanju starijih Žitkovčana postoje tri osnovne tesno povezane stvari, ogledalo prošlih vremena ovog mesta. Bioskop „Morava”, korzo glavnom ulicom i poslastičarnica „Korzo”, jedno bez drugog nezamislivi pre nekoliko decenija. Korzo glavnom ulicom je odšetao u sećanje na letimična očijukanja mladića i devojaka koje su šetale pod budnim okom majki, u bioskopu se odavno ne prikazuju filmovi sa glumcima koji su preko platna postajali junaci bosonogih mališana i čija filmska imena su pojedinci sa ponosom nosili kao nadimak čitavog života. Ostao je samo Korzo, sa svojim poslasticama koje i dan danas naručuju mušterije, navikle na kvalitet i nepromenjene ukuse svih ovih godina. Ukuse koji ih vraćaju u period detinjstva, vreme njihovih prvih ljubavi, kada su dovodili svoju decu na kolače, a neki sada dovode i svoje unuke da i oni barem na trenutak osete draž starih vremena.
A kako je nastao „Korzo” i kada, to nije znao tačno da nam kaže ni Ćirko Ristoski, bivši vlasnik, koji je odlaskom u penziju prepustio posao ćerki Jeleni i sinu Petru da bi oni nastavili tradiciju lokala.
Ceo tekst o potomcima gostivarskih poslastičara pročitajte u AL novinama: