Bio je među prvima koji su zapevali na sceni tada otvorenog Doma kulture u Aleksincu. Danas, trideset godina kasnije, sa iste scene odjekivale su njegove pesme, u znak sećanja na jednog od najupečatljivijih stvaralaca narodne muzike. Toma Zdravković, pored prave boemštine i svega što ga je krasilo na onaj najafirmativniji način, u sebi je nosio pravu pesmu – započinje razgovor o svom kolegi pevač grupe Legende Ivan Milinković, koji je na večeri sećanja u čast Tominog rođenja, u mestu gde se rodio ovaj boem velikog srca, zapevao pesme kroz koje on i danas živi.
Tomu pamtimo kao jednog od najraskošnijih stvaralaca narodne muzike, one koja je opskrbljena iskrenim emocijama i suptilnim izrazom. Kakav je on bio kao muzičar iz vaše vizure?
Toma je imao jako širok repertoar, od sevdalinki, preko vranjanskih pesama, lepe narodne pesme, do onoga što se zove šansona, čak i napolitanske pesme je jako lepo pevao, ne znam da li to neko zna. Verovatno znaju oni koji su zaista poštovaoci i koji prate njegovo delo i rad. I dan-danas Toma je neko ko je imao vrlo širok stilski dijapazon. Ja sam nekako stasavao uz njegovu muziku, pored svih onih koji su mi tada bili idoli. Toma je bio, ne samo nezaobilazan, nego na pijadestalu nekog mog umetničkog poimanja stvari. Znao sam već tada da će on biti jedan standard koji se zaista na pravi način ovaplotio kroz sve ove godine. Koliko njega nema u živom smislu sa nama, toliko sve njegove pesme dobijaju na značaju i poruka koju je on imao.
Koliko je u Vašoj profesionalnoj karijeri on imao udela?
Ja sam eto imao tu priliku i čast da sa njim počnem. Da prepozna u meni ono što je umeo da prepozna u muzici. Hvala mu na tome i, na kraju krajeva, možda je to i neko zaveštanje. On je meni rekao jednom prilikom i napisao mi je ‘imaš štof, treba ti krojač, Ivane dete moje’, onako južnjački i zaista to dan-danas ljubomorno čuvam. Tako da svi oni koji prate i naš rad i moj rad znaju da sam ja, pre svega, poštovalac Tominog dela, a ostaje za sve buduće generacije da slušaju i u ovoj celoj muzičkoj kakofoniji, kakofoniji u našem životu uopšte, malo iščiste neke stvari i da tu emotivnu stranu, tu emotivnu inteligenciju koja postoji kod ljudi, malo osveste. Da osveste kroz Tomine pesme.
Ceo intervju pročitajte u elektronskom izdanju AL novina: