„Mi smo bili pesnici, a ona je među nama bila pesma” rekao je davno Dragan Lukić za Gordanu Brajović, a što se potvrdilo i na sinoć održanoj tribini posvećenoj ovoj novinarki i pesnikinji.
Kao pesnik za decu, Gordana se javila sredinom sedamdesetih godina kada je objavila dve zbirke pesama „Kišobran za dvoje” i „Bosonogi leptir”. To je bila njena prva faza. Na kasniju fazu dosta je uticao njen boravak u Indiji i susret sa istočnjačkom kulturom.
‒ Gordana je bila svestrana i samosvojna ličnost koja nas i danas, posle dve decenije od njene prerane smrti, fascinira. Bila je izvrstan novinar i reporter, prevodilac i odlična pesnikinja i romansijer i putnica večito radoznala i zaigrana u prostoru i vremenu. Oni koji su je poznavali ističu da je bila nesvakidašnja i na svaki način autentična. Ono što je karakteristično za nju kao dečijeg pesnika je to što je u njenoj poeziji dete predstavljalo delić vasione jednako važan kao i bilje, drveće i sunce – rekla je dr Zorana Opačić sa Učiteljskog fakulteta u Beogradu u svom nadahnutom osvrtu na Gordanu i njeno stvaralaštvo.
Naš sugrađanin doktor Ivan Stamenković, profesor književnosti je naglasio da o Gordani ne može da govori kao o drugim pesnicima i to, kako je napomenuo, iz specifičnog razloga.
‒ Žao mi je što nisam u mogućnosti da vam pokažem jednu fotografiju na kojoj Gordana u rukama drži bebu. I to je koliko je meni poznato jedini slučaj da pesnik u naručju drži književnog kritičara. Ta beba sam bio ja. Gordanu sam poznavao od kada postoji moje sećanje, ali nisam znao da je pesnikinja, jer u kući mojih roditelja nije bila pesnik već prijatelj. Tek kada mi je bilo 19 godina i kada sam počeo da studiram književnost, saznao sam da je teta Gordana ugledni pesnik za decu. To je bilo samo godinu dana pre njene preuranjene smrti.
Nisam imao prilike da prozborim sa Gordanom pesnikinjom, niti je ona imala priliku da sazna da je beba koju je nekada držala u naručju odabrala put pisane reči – rekao je između ostalog Ivan Stamenković u svom lirsko-emotivnom sećanju na Gordanu Brajović.
Na tribini je govorio i dr Milutin Đuričković koji je prisutne upoznao sa Lužičkim Srbima i književnošću za decu koju stvaraju tamošnji autori.