Šumatovac

Златна маслина из Солуна

На Светском фестивалу мјузикла и филмске музике који је одржан у Солуну зачула се и хорска песма једног од најстаријих хорова у Србији, Алексиначког мешовитог хора „Шуматовац”. Из славног Тесалоникија Алексинчани су донели Златну маслину која ће се, како кажу, придружити бројним трофејима и наградама са фестивала.

У препуној сали Аристотеловог универзитета, „Шуматовац” се под диригентским вођством Марије Зовко из Ниша, уз клавирску пратњу Христине Лазаревић, наставнице у алексиначкој музичкој школи, публици у Солуну представио занимљивим репертоаром.

‒ Било је ту композиција из мјузикла, филмова и поп балада Seasons of love из мјузикла Rent, Smoke gets in your eyes из мјузикла Roberta, If I were a rich man из мјузикла Fiddler on the Roof, ‘Ђелем, Ђелем’, инспирисан чувеним домаћим филмом ‘Скупљачи перја’, а посебно смо поносни на изведбу рок баладе Bohemian Rhapsody ‒ каже Слађана Марковић, заменик председника хора и члан Управног одбора. 

Šumatovac

На отварању фестивала на Римском форуму у срцу града Алексинчани су се представили српским народним песмама, док се у ваздуху вијорила застава хора „Шуматовац” из далеке 1887. године.

‒ Било је лепо упознати друге хорове и дружити се са њима, размењивати ноте и искуства – кажу у Шуматовцу и додају да је посебан утисак на њих оставио симпатични хор из Јордана. 

Посета знаменитостима 

Боравак алексиначког хора у Солуну није био саткан само од песме, већ су посету искористили и да обиђу знаменитости другог по величини града у Грчкој. Организаторка фестивала Ефи, као добар домаћин, приредила је гостима и незаборавну туристичку туру.

‒ Прошетали смо Аристотеловим тргом, којим доминира статуа Аристотела, видели споменик чувеном Александру Македонском, Галеријев славолук, боемску четврт Лададика, као и Ано Поли, стари део града са најлепшим панорамским погледом на залив који се налази на УНЕСКО листи културне баштине – каже Марковић. 

Неизоставно место боравка у Солуну је и посета црви Светог Димитрија Солунског, заштитника града, која је била следећа станица певача. У њој се чувају мошти овог чудотворца који је рођен у Солуну, а упокојио се у Сирмијуму, односно Сремској Митровици која га такође слави као свог заштитника.
Ипак најјачи утисак на Алексинчане оставила је посета Зејтинлику, где их је сачекао Ђорђе Михаиловић, који већ десету деценију дочекује и испраћа потомке славних Солунаца.

‒ Чика Ђорђе нам је са пуно љубави причао о јунацима српске војске, а ми смо њему захвалили песмама ‘Тебе појем’, ‘Тамо далеко’, ‘Ово је Србија’, што га је гануло и помало растужило – каже Слађана.

Zejtinlik

Алексинчани су се присетили и свог суграђанина, Будимира Христодула, који је био главни неимар приликом градње Зејтинлика.

‒ Посебно је занимљив податак да је он лично био заслужан да се на ово гробље донесу саднице чемпреса из српског манастира Хиландар на Светој Гори, које су тако посађене да симболично представљају стражу свима онима који су своје животе дали за отаџбину – закључује Слађана Марковић. 

На плочама у спомен-соби на Зајтенлику записана су имена многих страдалих из Алексинца и околине, а у хору додају да су неки од њих успели да пронађу и своје претке.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 × three =