Aleksinački kraj nekada je bio nadaleko poznat po gajenju jagoda, posebno devedesetih godina prošlog veka kada je ova proizvodnja bila u ekspanziji. U to vreme, po rečima profesora voćarstva dr Dragoslava Cvetkovića, samo pet naselja podjastrebačkog kraja proizvodilo je jagoda dovoljno da se napuni petnaest vagona, a većina meštana imala je bar nekoliko ari zemljišta pod ovim zasadom. Skoro da nije bilo seoskog domaćinstva koje jagode nije proizvodilo bar za ličnu upotrebu, pričaju oni koji pamte bolje dane aleksinačkog jagodarstva. Danas uzgoj ove voćne vrste beleži značajan pad, jer je sve više onih koji odustaju, a malo onih koji odluče da započnu proizvodnju. Velike površine neeksploatisanog zemljišta, izuzetno plodnog za uzgoj ovog voća, nameću pitanje šta to muči aleksinačke jagodare i kako vratiti jagode aleksinačkim poljima.
Odlazak mladog kadra, odnosno migracija stanovnika iz sela u gradove, jedan je od faktora koji je, po mišljenju dr Dragoslava Cvetkovića, profesora voćarstva na Visokoj poljoprivrednoj školi u Prokuplju, znatno doprineo padu proizvodnje jagoda u aleksinačkom kraju. Profesor se priseća da je 1984. godine tadašnja Osnovna organizacija kooperanata „Lјupten“ imala sopstveni matičnjak koji je rasadom, odnosno živićima, zenge zengane opskrbljivao skoro ceo jug Srbije. Danas se proizvođači na selima mogu izbrojati na prste, pa je na mestu nekadašnjih velikih zasada ostao uglavnom korov.
U Udruženju „Jagoda“ iz Gredetina smatraju da je proizvodnja jagoda u skladu sa opštom razvijenošću poljoprivrede u našem kraju. Prema rečima Ninoslava Miljkovića, predsednika ovog udruženja, kada je konkretno o jagodarstvu reč, na pad proizvodnje uticalo je više činilaca, poput demografskih, ekonomskih, organizacionih i klimatskih.
O iskustvima proizvođača i perspektivi gajenja ovog voća čitajte u novom broju AL novina, čija je PDF verzija dostupna na ovom sajtu.