Izložba „Akademik Mihailo Gavrilović: istoričar, arhivist i diplomata” u organizaciji niškog Ogranka SANU i aleksinačkog Centra za kulturu i umetnost otvorena je sinoć u ART Galeriji. Na otvaranju su govorili direktora CKU Maja Radoman Cvetićanin, predsednik Ogranka SANU u Nišu, akademik Ninoslav Stojadinović, dopisni član SANU Mira Radojević i autor izložbe Miljana Đorđević, arhivski savetnik.
Ova izložba je prema rečima akademika Stojadinovića izazvala veliko interesovanje i u Nišu i Beogradu zbog toga što je, kako je naglasio, Mihailo Gavrilović bio zaboravljen, ne samo u širim krugovima već i u samoj Akademiji čiji je član bio.
‒ Ogranak SANU u Nišu se osećao obaveznim ali i počastvovanim da obeleži godišnjicu rođenja Mihaila Gavrilovića. On je rođen u Aleksincu, školovao se u Aleksincu i Knjaževcu, a u Nišu učio i završio gimnaziju. U Nišu je bio predavač u Učiteljskoj školi i profesor u Gimnaziji. Zakon o državnoj arhivi donet je u Nišu, a jedan od inicijatora bio je upravo Gavrilović. Jednom rečju obaveza našeg ogranka bila je da iz senke istorije izvuče lik i delo Mihaila Gavrilovića i da sa njima upozna nove generacije i buduće stubove razvoja nauke i tehnike, politike, kulture i umetnosti ‒ rekao je akademik Stojadinović i izrazio zahvalnost ovdašnjem Centru za kulturu i umetnost za razumevanje i osećaj šta treba organizovati i kako treba pratiti velikane koji potiču ili su stvarali u ovom gradu i regionu.
Obraćajući se prisutnima, Mira Radojević je naglasila da napore naših velikana s kraja 19. i početka 20. veka možemo danas upotrebiti kao neku vrstu putokaza za budućnost s obzirom na to da, kako je rekla, vremena u kojima živimo nisu posebno srećna i da imamo mnogo razloga da budemo zabrinuti.
‒ Vreme u kome su živeli Mihailo Gavrilović i druge velike istorijske ličnosti bilo je vreme kada su malenom Srbijom hodali veliki ljudi. Mihailo Gavrilović je po mnogo čemu bio redak čovek. Redak po toj plemenitosti koja izvire iz njegovog lika, iz njegovog pogleda, iz njegovih očiju. Njegovi savremenici su ga zapamtili kao jednog retko gospodstvenog čoveka. Njemu nije smetalo što je bio jedan od najsiromašnijih đaka, jedan od najsiromašnijih studenata i što je potom njegovo obrazovanje zavisilo od dobre volje Ministarstva prosvete. Srećom, mala Kraljevina Srbija imala je u to vreme jednu veoma plemenitu ambiciju da preskoči vekove i da za veoma kratko vreme nadomesti onaj dugi period robovanja pod Turcima. I Mihailo Gavrilović i svi ostali iz tog vremena koji su odlazili u inostranstvo u velike škole imali su tu ambiciju da preskoče decenije ako ne i vekove i da ‘preko noći’ od Srbije naprave jednu modernu državu – rekla je između ostalog Mira Radojević.
Autor izložbe Miljana Đorđević je naglasila da je koncepciju izložbe diktirala sva raspoloživa građa pronađena u SANU, Arhivu Srbije i Arhivu Jugoslavije. Podeljena je u šest tematskih celina koje prate Gavrilovićev izuzetan životni put kao primer i dokaz velikog kulturnog uspona Srbije toga vremena.
Aleksinčani su sinoć na otvaranju izložbe pokazali veliko interesovanje za život i rad svog znamenitog sugrađanina, pa su sva mesta u art galeriji bila ispunjena čak desetak minuta pre svečanog otvaranja. Oni koji nisu prisustvovali predavanju kojim je upriličeno svečano otvaranje izložbe, postavku o Mihailu Gavriloviću imaju priliku da vide do 31. maja.
Više fotografija možete pogledati na Fejsbuk stranici Radio Aleksinca.