САНУ подсећа на алексиначког академика: На отварању изложбе велико интересовање

Изложба „Академик Михаило Гавриловић: историчар, архивист и дипломата” у организацији нишког Огранка САНУ и алексиначког Центра за културу и уметност отворена је синоћ у АРТ Галерији. На отварању су говорили директора ЦКУ Маја Радоман Цветићанин, председник Огранка САНУ у Нишу, академик Нинослав Стојадиновић, дописни члан САНУ Мира Радојевић и аутор изложбе Миљана Ђорђевић, архивски саветник.

Oва изложба је према речима академика Стојадиновића изазвала велико интересовање и у Нишу и Београду због тога што је, како је нагласио, Михаило Гавриловић био заборављен, не само у ширим круговима већ и у самој Академији чији је члан био.

‒ Огранак САНУ у Нишу се осећао обавезним али и почаствованим да обележи годишњицу рођења Михаила Гавриловића. Он је рођен у Алексинцу, школовао се у Алексинцу и Књажевцу, а у Нишу учио и завршио гимназију. У Нишу је био предавач у Учитељској школи и професор у Гимназији. Закон о државној архиви донет је у Нишу, а један од иницијатора био је управо Гавриловић. Једном речју обавеза нашег огранка била је да из сенке историје извуче лик и дело Михаила Гавриловића и да са њима упозна нове генерације и будуће стубове развоја науке и технике, политике, културе и уметности ‒ рекао је академик Стојадиновић и изразио захвалност овдашњем Центру за културу и уметност за разумевање и осећај шта треба организовати и како треба пратити великане који потичу или су стварали у овом граду и региону.

Обраћајући се присутнима, Мира Радојевић је нагласила да напоре наших великана с краја 19. и почетка 20. века можемо данас употребити као неку врсту путоказа за будућност с обзиром на то да, како је рекла, времена у којима живимо нису посебно срећна и да имамо много разлога да будемо забринути.

‒ Време у коме су живели Михаило Гавриловић и друге велике историјске личности било је време када су маленом Србијом ходали велики људи. Михаило Гавриловић је по много чему био редак човек. Редак по тој племенитости која извире из његовог лика, из његовог погледа, из његових очију. Његови савременици су га запамтили као једног ретко господственог човека. Њему није сметало што је био један од најсиромашнијих ђака, један од најсиромашнијих студената и што је потом његово образовање зависило од добре воље Министарства просвете. Срећом, мала Краљевина Србија имала је у то време једну веома племениту амбицију да прескочи векове и да за веома кратко време надомести онај дуги период робовања под Турцима. И Михаило Гавриловић и сви остали из тог времена који су одлазили у иностранство у велике школе имали су ту амбицију да прескоче деценије ако не и векове и да ‘преко ноћи’ од Србије направе једну модерну државу – рекла је између осталог Мира Радојевић.

Аутор изложбе Миљана Ђорђевић је нагласила да је концепцију изложбе диктирала сва расположива грађа пронађена у САНУ, Архиву Србије и Архиву Југославије. Подељена је у шест тематских целина које прате Гавриловићев изузетан животни пут као пример и доказ великог културног успона Србије тога времена.

Алексинчани су синоћ на отварању изложбе показали велико интересовање за живот и рад свог знаменитог суграђанина, па су сва места у арт галерији била испуњена чак десетак минута пре свечаног отварања. Они који нису присуствовали предавању којим је уприличено свечано отварање изложбе, поставку о Михаилу Гавриловићу имају прилику да виде до 31. маја.

Више фотографија можете погледати на Фејсбук страници Радио Алексинца.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one × 5 =