Predsednici udruženja i mesnih zajednica o problemima sela

Iako nije bilo ratova, kuge, ni bilo kakvog pomora, broj stanovnika opštine Aleksinac za nešto manje od dve decenije smanjio se za 15.000 stanovnika. Godišnje, na hiljadu stanovnika u jednoj od teritorijalno najvećih opština u Srbiji rodi se svega pet beba, a umre 16 stanovnika. U aleksinačkim opštinama dominantno je staro stanovništvo, dok omladina razmišlja kako da napusti zemlju i nađe utočište u nekim boljim i razvijenijim društvima.

Miroslav Stanisavljević ‒ U Srbiji je od 2002. do 2011. broj stanovnika opao za oko 400.000, a životni vek smanjio se sa 74 na 59 godina. Nešto gora situacija je u opštini Aleksinac gde je stopa morataliteta 16,5, daleko veća od proseka u Srbiji. Takođe, u Aleksincu je danas više od 2.000 neoženjenih koji imaju između 20 i 40 godina – kaže magistar sociologije Miroslav Stanisavljević iz Donjeg Ljubeša.

Iako je ovaj problem smanjenja broja stanovnika prisutan i u gradskim sredinama, ipak je uočljiviji u selima. Iz sela odlaze ne samo mladi, već cele porodice, kaže Dragana Pešić, predsednica Mesne zajednice Donji Ljubeš.

Dragana Pešić

‒ Osnovna škola u Ljubešu koja pokriva četiri susedna sela 2000. godine imala je oko 140 đaka, a ove godine broj osnovaca pao je na svega tridesetak – kaže Dragana, koja se nakon udaje iz Kruševca preselila u ovo aleksinačko selo i dodaje da na potezu između Vitkovca i Žitkovca ne postoji neko mesto gde bi se mladi okupljali. 

I mesnom zajednicom Vukašinovac od pre sedam meseci rukovodi žena Gordana Vasiljević, koja se posle skoro tri decenije života u Švajcarskoj vratila u svoj rodni kraj.

Gordana Vasiljević ‒ To vam je kao odnos prema majci i maćehi. Maćeha vam sve daje i kupuje, a majka je bedna i siromašna, ali ipak majka je majka – objašnjava razlog svog povratka u zavičaj i kaže da je u Vukašinovcu uspela da angažuje meštane da nešto menjaju u svojoj sredini i da se često organizuju radne akcije čišćenja sela, ali da je veliki problem odnos roditelja prema deci.

‒ Deca su ovde ‘ualjena’. Ono čime čovek treba da se ponosi, ovde se toga stide – dodaje Gordana, aludirajući na poljoprivredne poslove koje mahom rade stari, dok nezaposleni mladi neretko prespavaju podne.

Da su posledice demografskih problema najvidljiviji u selima, kažu i u aleksinačkom Društvu za razvoj kreativnosti, koji su do sada realizovali nekoliko projekata u seoskim sredinama, poput „Pomoć u kući” i pružanje lekarske pomoći seoskom stanovništvu, a među uspešnijim aktivnostima je formiranje nekoliko ženskih udruženja na području aleksinačke opštine.

Snežana Živadinović

‒ Mogu da kažem da su se sela u kojima su udruženja žena aktivna promenila nabolje – kaže Snežana Živadinović iz Društva za razvoj kreativnosti.

U „Etno udruženju Korman” i udruženju „Super žene” iz Tešice ističu da su kroz svoje aktivnosti uspeli da animiraju žene na selu. Iako je ovo dobar korak u oživljavanju zajednice, neophodno je da se i mlade generacije uključe.

Babić Korman ‒ Naša etno kuća u Kormanu postala je prepoznatljivo obeležje ne samo sela, nego i opštine. Dolaze nam iz zemlje i susednih država. U udruženju se bavimo starim zanatima, ali problem u selu je što ne postoji neka otkupna stanica za one koji se bave poljoprivredom, a i to što mlađe generacije ne znaju da čuvaju našu imovinu – kaže Radica Babić iz Etno udruženja „Korman”.

Mira Boganović
Mira Bogdanović

Udruženje „Super žene” iz Tešice broji tridesetak članova, a pored humanitarnih akcija i etno radnionica, organizuju i besplatne lekarske preglede za meštane. Predsednica Mira Bogdanović kaže da kroz etno radionice uče mlade starim zanatima poput pletenja, veženja i heklanja, kako bi se oni sačuvali od zaborava, a u njihovom udruženju trenutno je svega desetak mladih koji su se uključili u ove aktivnosti.

Nadica Lazić

Jedan od problema razvoja biznisa na području je loša infrastruktura, pre svega loše seoske ulice i slaba struja, kao i nedostatak sadržaja namenjenih mladim stanovnicima, predočila je Nadica Lazić, preduzetnica iz Mozgova.

Srpsko selo neretko se vezuje za poljoprivrednu proizvodnju, a ona je, reklo bi se, nikad gora niti neorganizovanija. Nije nužno da stanovnici sela budu poljoprivrednici, ali je tužno da potencijal seoskog plodnog zemljišta ostane neiskorišćen. Da je situacija u ovoj oblasti loša, kaže Srba Trifunović, predsednik Udruženja „Stočar” iz Lužana.

‒ Udruženje skoro da ne postoji. Radili smo dok smo imali podršku lokalne samouprave. Problem je što se sputavaju veliki proizvođači. Recimo, ko ima preko 19 grla i preko 20 hektara zemljišta nema pravo na subvencije, a najveći problem je razuđenost parcela, tako da treba ubrzati proces komasacije – kaže Trifunović.

Loša infrastruktura, posebno u seoskim sredinama, nedovoljno interesovanje mladih i generalno, nedovoljna angažovanost republike i lokalne samouprave po pitanju opstanka zajednice, ali i naša apatičnost i nezajedništvo dovodi nas do toga da nas je iz godine u godinu sve manje i da neka sela koja su preživela mnoge ratove i krize, ovu verovatno neće preživeti. To je otprilike bio zaključak ove tribine „Da nam sela ožive”, koja je danas u organizaciji Udruženja DARS održana u pres centru Doma kulture u Aleksincu. Na tribini su, pored spomenutih, govorili i predsednik Udruženja „Jagoda” iz Gredetina Ninoslav Miljković, predsednik Udruženja DARS Mića Milojević i predsednik Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva „Rajevski” iz Žitkovca „Boža Marković.

Boža Marković DARS

Jedan komentar

  1. Kako to da na skup nije pozvano najvece i najorganizovanije poljoprivredno udruzenje na teritoriji opstine, Drustvo pcelara Aleksinac?

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

11 + eight =