Svetolik Radovanović, prvi srpski doktor geoloških nauka, prvi državni geolog, profesor Velike škole i Univerziteta, akademik, načelnik Rudarskog odeljenja Ministarstva narodne privrede, upravnik Geološko-paleontološkog zavoda na Univerzitetu, ministar narodne privrede, visoki komesar za naše izbeglice u Parizu i privrednik, kao ličnost je bio redak dar prirode. Zabeleženo je i zapamćeno od strane njegovih savremenika i učenika da je Radovanović bio naočit i lep čovek, gospodstvenog stava, blage naravi, diskretan, ljubazan, predusretljiv, izuzetno inteligentan, elokventan, veoma radan, preduzimljiv i odličan organizator. 
Bio je sistematičan i veoma odgovoran čovek.
Zajedno sa Savom Uroševićem i Petrom Pavlovićem, pripadao je prvoj generaciji đaka Jovana Žujovića. To je generacija koja je s učiteljem razvila, razgranala i unapredila geologiju u našoj sredini do te mere da je njihov rad označen kao „herojski period srpske geologije”. Oni su zasnovali i učvrstili katedre za mineralogiju i petrografiju, kao i za paleontologiju, razradili su Geološke anale Balkanskog poluostrva, osnovali Srpsko geološko društvo, počeli detaljno da proučavaju geologiju naših krajeva, ušli u probleme i zamke primenjene geologije i uradili još mnogo drugih važnih poslova. Među njima je u svemu prednjačio Svetolik Radovanović, jedan od najistaknutijih beogradskih intelektualaca svog vremena, koji je rođen u malenoj Prćilovici 23. marta 1863. godine.
Ceo tekst o Svetoliku Radovanoviću možete pročitati u PDF verziji AL novina, koja je dostupna na ovom sajtu.