Позоришна публика у Алексинцу, синоћ је на трећој такмичарској вечери Фестивала првоизведених представа, гледала комад „У чије име” Народног позоришта у Нишу. Ово позоришно остварење, које потписују драмски писац и глумац Александар Михаиловић и редитељ Милан Караџић, проговара о једној заборављеној истинитој причи страдања глумаца нишког Народног позоришта након ослобођења Ниша 1944. године. Велики је број оних који су, како се онда говорило, стрељани „у име народа”, зато и аутор кроз наслов комада поставља питање „У чије име”.
Упакована у трагично рухо са умереном дозом комике, која осликава безазленост нишких уметника, ова прича настоји да их бар кроз уметнички чин, после толико година рехабилитује и истргне из заборава.
‒ Други мотив за настанак текста јесте то једно константно саплитање театра, глумаца, људи, уметника и идеологије. То није ексклузива 44. године, ни времена када су разни књижевници, редитељи, глумци завршавали на Голом отоку због свега и свачега. То је ексклузива и у постсоцијалистичком периоду, али и после промена 5. октобра – каже аутор текста Александар Михаиловић, који у комаду тумачи лик једног од страдалих глумаца Живојина Живчета Вучковића.
Те 1944. године страдало је деветоро глумаца, а међу њима и петоро младих гимназијалаца. Аутор текста каже да је врло мало документарних извора, па је већина ликова сачињена од фикције, али базирана на аутентичности њихових трагичних судбина.
‒ ОЗНА је била врло вешта у свему томе, тако да су касније у свим тим пресудама, осудама само дописивали „у име народа”, зато је на крају крајева и текст „У чије име” јер и ми смо ваљда неки народ. За Јулијану Јулку Буквић је тачна прича да је била верена за Недићевог официра. За Миодрага Мију Ковачевића постоје нека сведочења да је имао пријатеље међу четницима, али равногорцима, а ту постоји велика разлика. У ослобођењу Ниша 44. учествовали су и четници равногорци, међутим ми имамо једну круту слику о историји тог периода, а кад кажемо четници ми све то некако стрпамо у један кош – објашњава нишки глумац.
И Нишлије су, као њихове колеге претходних вечери, на крају извођења свог комада и дугог аплауза на свој начин исказали револт због промене репертоара. Поруку су послали кроз Шекспирове стихове „Не бојим се више силничке обести, не може нам ништа ни тиранска власт”, рекавши да ово није одбарана Сергеја Трифуновића, већ читаве бранше.
‒ Мени је жао што се свело овде на одбрану лика и дела Сергеја Трифуновића. На овај начин стајемо у одбрану и ових колега који су изгубили посао, на једног глумца који је добио батине од једног управника позоришта, а не сме ни да каже. Ми смо у Нишу доста истрпели у последњих година због свих тих игара и ми знамо шта значи када позориште постане топовско месо. Што се вашег фестивала тиче имате нашу подршку, браво и само напред – поручили су глумци нишког позоришта, који су први Фестивал првоизведених представа отворили својим комадом „Девојке”.
У представи „У чије име” играју глумци Мирослав Јовић, Александар Маринковић, Сања Крстовић, Александар Михаиловић, Дејан Цицмиловић, Данило Петровић, Јасминка Хоџић, Наташа Станковић и Стефан Младеновић, а на сцени су им се придружили и глумци Академског позоришта СКЦ-а Ниш. Парламент Алексиначке гимназије награду за глумицу вечери доделио је Јасминки Хоџић.
Фестивал се наставља вечерас представом „Стеријин пут у Србе” коју ће, по тексту Милована Витезовића, у режији Богдана Јанковића извести ансамбл Народног позоришта из Ужица.