Од Триглава до Алексинца

О стању и перспективама праизвођења драмског текста и могућностима за повезивање националних позоришних култура земаља у региону разговарало се данас у фестивалском прес центру. Ове године пажња је била усмерена на савремену драматургију Словеније, Србије и Бугарске.

– Жеља нам је да ову причу отворимо од Триглава па све до оних земаља где се говоре словенски језици а све са циљем унапређивања националне драме и позоришта. Ове године то је на дијагонали Словенија-Србија-Бугарска, а наредне године бисмо укључили Хрватску или Босну и Херцеговину или неку другу државу. На тај начин би се радијус ширења идеја о промоцији и популаризацији праизведби драмских текстова из године у годину повећавао. Жеља нам је да једног дана српску праизведбу виде у Хрватској, Словенији, Бугарској, Украјини, али не искључујемо и друге земље – рекао је члан жирија Миливоје Млађеновић и ПИП назвао позоришном археологијом јер, поред савремених текстова, он пружа прилику да се изведу и текстови од пре 100 година који никада нису извођени.

Концепцију и смер алексиначког фестивала и његов подстицај праизведбама, препознала је и гошћа из Словеније, управница Прешерновог гледалишча у Крању, Мирјам Дрновшчек.

– Ми у Крању имамо фестивал „Недеља словенске драме“ који се фокусира само на словеначке драме и сваке године конкурсом за нове драме подстичемо ауторе да пишу, јер нас у Словенији има само два милиона и језик је оно што нас чини Словенцима. Да нам није језика не би нас било ни оволико. Обично на конкурсе стиже од три до пет нових драма и мени је драго кад сазнам да су сви ти награђени текстови последњих година реализовани или у професионалним позориштима или у независним продукцијама, а неки и изван Словеније. Једна од новина последњих година је и та што све чешће и сама позоришта наручују текстове а чега није било раније – нагласила је Мирјам Дрновшчек уз констатацију да првоизведене представе немају подстицај од тамошњег министарства културе.

Према мишљењу театролога Горана Ибрајтера, такође члана жирија ПИП-а, добро је што се Стеријино позорје вратило изворном концепту па се и позоришта све више окрећу савременим текстовима.

Професионалне обавезе спречиле су да на овим разговорима учествују и бугарски глумац Анастас Поп Димитров, директор Стеријиног позорја Мирослав Мики Радоњић и редитељ Небојша Брадић.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 × five =