Медијска писменост: Не „греше” само таблоди

Медијска писменост конзумената информација, у времену када смо претрпани разним садржајима, изузетно је важна за реално сагледавање информација и доношење вредносних судова. Често корисник информација није у могућности, због временског ограничења и осталог, да се о једном догађају информише из више извора, већ истинитост објављеног медијског садржаја некад темељи на угледу медија који је то објавио.

Понекад то није довољно, јер је новинарство већ деценијама, поред осталог, и кадровски деградирано, па може да се деси да непоуздани стваралац ради за реномирани медиј. Један такав пример имали смо и у напису дневног листа „Данас” под наднасловом „Још један скандал на фестивалу у Алексинцу” и насловом „Слободан Ћустић молио да не добије награду” објављеном у викенд броју од 24. новембра. У том медијском садржају који је потписала сарадница овог листа из Ниша, В. Торовић, један део текста је посвећен аутору овог садржаја.

Члан фестивалског одбора Нинослав Миљковић рекао је да је Ћустић молио одбор да никако не добије награду за глумца вечери.

‘Ћустић је говорио да због целокупне ситуације не треба да буде награђен, али према пропозицијама фестивала то смо морали да учинимо. Пошто је он био једини глумац, морао је да добије то признање’, казао је Миљковић.

Он је нагласио да је било нелогичности у раду седнице фестивалског одбора, јер је званично објављено да је резултат гласања био девет према два за то да Ћустић добије награду, а у записнику са гласања наведено је да је седници присуствовало девет чланова одбора.

Овај текст је објављен на 15. страни која је посвећена култури, али је на првој страни пласирана и најава, са сликом Слободана Ћустића, глумца и директора Београдског драмског позоришта.

Реагујући на ову измишљену изјаву Драгољубу Петровићу, главном и одговорном уреднику листа „Данас”, упутио сам писмо следеће садржине.

Поштовани уредниче листа „Данас”,

у тексту, који је чак најављен и на првој страни, „Слободан Ћустић молио да не добије награду за глумца вечери”, објављеном у двоброју 24. новембра, изнето је неколико тврдњи које читаоце доводе у заблуду, а актерима у тексту наносе моралну и професионалну штету. Као прво, нисам дао изјаву Вашој новинарки Весни Торовић, нити сам у кратком телефонском разговору споменуо било шта што она наводи у тексту. Само сам потврдио да сам члан Фестивалског одбора и да је представа „Дервиш и смрт” одиграна на фестивалу у Алексинцу. Потврду да су подаци у тексту фалсификовани налазимо у чињеници да о глумцу вечери одлучује Ђачки парламент Алексиначке гимназије током такмичарских вечери, а не чланови жирија, нити Фестивалски одбор. Такође, господин Ћустић није играо такмичарску, већ ревијалну представу, па пошто није било избора за глумца вечери, логичан закључак је да није имао потребе ни за шта, нити кога, да моли. Ово је довољан аргумент, који потврђује да је Ваша новинарка текст базирала на измишљеној изјави коју ја нисам дао, користећи је такође за наслов текста, што показује да се не ради само о немарности, већ о свесној конструкцији догађаја.

Нинослав Миљковић, новинар и члан фестивалског одбора

Овај демант највероватније неће бити објављен, а иако буде неће бити најаве на насловној страни, а тражење судског задовољства такође ће изостати. По новом закону, када су у питању медији сва суђења се одвијају у Београду и ко би још губио време и себе малтретирао да по задовољење правде одлази у престоницу. И највише оштећени господин Ћустић, вероватно навикнут на такво престоничко (дез)информисање неће покренути поступак, па ће и ова информација пасти у заборав у мору медијских садржаја који су објављени поводом седмог Фестивала првоизведених позоришних представа у Алексинцу.

У овом случају новинар не само да је тендециозно желео да омаловажи наступ глумца Ћустића, пошто је он играо те вечери уместо такмичарске представе која је била отказана наводно због болести једне од глумица, већ је показао и неупућеност у то како се доносе неке одлуке на фестивалу. Таквим понашањем ауторка је свесно желела да поручи читаоцу да је фестивал у хаосу након што је, због наводног сукоба интереса селектора Томислава Трифуновића. Представа у коме игра син селектора фестивала Сергеј Трифуновић замењена је два дана пре почетка фестивала. Сам глумац Трифуновић и одређени број медија овај догађај окарактерисали су као забрану наступа глумца који је критичар актуелне власти. У тим „препуцавањима” још једном су страдали читаоци којима су пласиране полуинформације, а у неким случајевима и дезинформације.

Ми често говоримо о медијској писмености конзумената информације, али врло мало о медијској писмености произвођача медијског садржаја, тј новинара. Очито да је писменост много потребнија нама новинарима, како не бисмо наше читаоце, слушаоце или гледаоце доводили у заблуду.

Реализација: Удружење ДАРС

Текст настао у склопу пројекта који суфинансира Општина Алексинац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

11 + 7 =