Zoran Stanković

Ко је рудар са фотографије која је постала симбол Алексиначког рудника?

Од некадашњег алексиначког угљенокопа чувеног широм некадашње Југославије, који је врвео од рудара, данас су остале само празне затрпане јаме и фотографије које нас сећају на та срећна времена. Посебно је препознатљив сет фотографија настао 1988, годину дана пре велике несреће која је означила и крај угљенокопа. Једна од тих фотографија мајстора фотографије Хаџи Миодрага Миладиновића на којој је 27-годишњи младић, усликан тек што је завршио смену и изашао из јаме, постала је симбол Алексиначког рудника.

Награђивана је на многим конкурсима, нашла се на страницама многих часописа широм бивше Југославије, а њен актер Зоран Станковић каже нам да и данас чува примерке новина са том фотографијом.

‒ Она је изашла и у троброју ‘Борбе’, новогодишњи број 88/89. година, а фотографисању је присуствовао и мајстор фотографије Милинко Стефановић, који је у то време био уредник ‘Дуге’ – присећа се Станковић настанка фотографије која му је донела популарност. 

Rudar Zoran-S

Данас Зорана Станковића Алексинчани више знају као већника у локалној влади, а након рударске несреће 1989. више никада није радио у рударској јами, у коју је први пут сишао са 19 година као јамски електричар.

‒ Мој отац је био рудар, затим теча, стриц, тако да сам дете из рударске породице – објашњава Станковић околности због којих се такорећи на самом старту привикао на „рударске” услове.

‒ Само се сећам тог првог дана, те тежине, тог мрака. После сам се навикао, али тај први дан памтим и данас. 

Зоран се присећа и анегдоте, када је велики број кандидата био заинтересован за посао јамског возача у алексиначком угљенокопу.

‒ Конкурс је нон-стоп био отворен. Имали смо самачки дом због тих самаца који су долазили. Многи су се пријављивали за посао јамског возача, међутим када би чак из Босне дошли на радно место тек тад би схватили да им је посао да гурају вагон по шини, то су заправо били јамски возачи – прича кроз осмех Станковић. 

Ипак, поред лепих сећања из времена када је рудник функционисао и када је рударско насеље живело, доминира оно тужно на несрећу из 1989, а Зоран памти и ону која је била 1983. године, када је страдало 36 рудара.

 

Један коментар

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one × three =