Ovo je verovatno jedno od najtužnijih sećanja na početak NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Prvi put u poslednjih dvadest godina građani nemaju prilike da odaju počast stradalima. Zbog aktuelne epidemije korona virusa i zabrane javnih okupljanja neće biti komemoracija, polaganja venaca, niti centralne ceremonije obeležavanja. Prvi put je i spomenik NATO žrtvama, u delu Aleksinca koji je pretrpeo najveću štetu, osvanuo bez cveća.
Na današnji dan 24. marta 1999. u 20:20 sirene za vazdušnu opasnost oglasile su početak bombardovanje koje je trajalo 78 dana. Tokom ove agresije Aleksinac je dobio epitet „srpske Hirošime”. Grad je zasut bombama nekoliko puta, a živote je izgubilo 24 Aleksinčana.
Najteže bombardovanje grad je pretrpeo 5. aprila, kada je u 21:35 gađan civilni deo grada. Tada je poginulo 11, a povređeno 50 građana. Naneta je i ogromna materijalna šteta, srušeno je 35 porodičnih kuća i 125 stanova. Autobuska stanica, konfekcija „Morava”, „Betonjerka”, zgrada Doma zdravlja i Hitne pomoći, samo su neki od uništenih javnih objekata.
U bombardovanju putničkog voza u Grdeličkoj klisuri, 12. aprila, stradalo je četvoro Aleksinčana, među njima i šestogodišnji dečak iz Prćilovice.
Aleksinac je ponovo bio meta u noći između 27. i 28. maja. U bombardovanju Novog naselja stradalo je troje ljudi.
U sukobima na Kosovu, tokom agresije 99. život je izgubilo šestoro vojnika i policajaca iz opštine Aleksinac.
Predstavnici NATO-a u Briselu su bombardovanje Aleksinca 5. aprila svetskoj javnosti predstavili kao „tehničku grešku”, pravdajući se da je meta bila kasarna nadomak centra grada.
Po svemu sudeći, ove godine prvi put okupljanja neće biti ni 5. aprila, koji se obeležava kao Dan sećanja na nevine žrtve Aleksinca.