Na tragu

Glumci predstave „Na tragu” poručili „greh je ne odigrati predstavu”

Sedmi Festival praizvedbi u Aleksincu sinoć je završen poslednjom takmičarskom predstavom „Na tragu”, u izvođenju glumaca Beogradskog dramskog pozorišta, po tekstu Nikole Milojevića, a u režiji i adaptaciji Nenada Gvozdenovića. Ovaj komad publici otvara vrata pozorišnog sveta, ne tako lepog i zabavnog, kako ga vidimo sa druge strane scene. Iza kulisa se skriva jedna sasvim drugačija slika, puna problema, sukoba, ponižavanja i manipulacija. Iako upakovan u komediju ovaj komad progovara o ozbiljnim problemima sa kojima se pozorišni stvaraoci susreću, a i sami glumci potvrđuju da je ovo priča koja je previše prisutna, ali u koju se ne dira.

Na tragu

‒ Ono što se dešava u našim pozorištima je vrlo problematično. Mnogo problematičnije od cele ove gužve koja je nastala oko festivala u Aleksincu. Dosta je manipulacija i prisutna je jedna tiha nevidljiva korupcija, ali o kojoj se uglavnom nigde ne govori. Ne znam šta se događa u celoj zemlji, ali znam ponešto od onoga što se dešava u Beogradu. Znam o maltretiranju glumaca u našim mejnstrim pozorištima kao što je Jugoslovensko dramsko, Atelje… Reditelji i upravnici zaista sprovode neku vrstu torture nad glumcima i to znam iz prve ruke – kaže glumac Filip Gajić.

Na tragu Ovaj komad potpisuju glumci, pisac Nikola Milojević i reditelj Nenad Gvozdenović, pa je samim tim priča predstavljena iz vizure glumca, koji je u ovom komadu, može se reći, najtragičniji lik.

‒ Nikola je pisao po nekim istinitim iskustvima koja su se dešavala njemu i njegovim kolegama u kragujevačkom pozorištu, tako da je on bio dobar posmatrač i svoje iskustvo je preneo, ali je svakako dodao neke stvari kako bi sve uobličio u jednu dramsku formu – kaže Milan Novaković, koji u ovom komadu tumači glumca. 

Svakako je predstava „Na tragu” hrabar potez glumaca da ozbiljnost problema sa kojim se suočavaju iskažu kroz umetnost. Iako ova ozbiljna pozorišna priča i vrhunska gluma neće poneti nijednu nagradu sa festivala u Aleksincu, glumačkoj ekipi, čini se, sasvim dovoljan je bio aplauz i pozitivne reakcije publike.

Na tragu

‒ Ponosan sam što učestvujemo na ovom festivalu. Deset godina nisam negde van igrao predstavu i jako sam srećan što sam ovde kod vas. Inače, glumac sam 25 godina u Beogradskom dramskom pozorištu – rekao je Dragiša Milojković, kome je Učenički parlament Aleksinačke gimnazije sinoć dodelio nagradu za glumca večeri. 

S obzirom da je komad „Na tragu” zamenio predstavu „Utopljene duše” sa Sergejem Trifunovićem, glumci su se nakon izvođenja komada obratili publici, rekavši da su i pored svih pritisaka odlučili da dođu u Aleksinac jer je najveći greh ne odigrati predstavu.

‒ Nije nam dovoljno što nas tuku sa svih strana već ispod stola jedni druge šutiramo u cevanice. U ovoj pustoši današnjice, ja se pitam postoje li dve tople ruke koje mogu da mire zavađene? Ko će da oprosti ako smo svi sudije, ako svi sve najbolje znamo? Ljudsko lice je najlepše onda kada prašta, biti milostiv znači biti blizu Bogu – rekao je glumac Filip Gajić, nakon čega je pročitao stihove Desanke Maksimović „Tražim pomilovanje – Za one koji se spotiču preko praga”. 

Predstava „Na tragu” je poslednji komad odigran na sedmom PIP-u jer su glumice iz predstave „Kraljice”, koja je trebalo večeras da bude odigrana u čast nagrađenih, poslale obaveštenje da ne žele da igraju. Ovaj komad, po tekstu Darka Lukića, režirao je Bane Trifunović.

Odluke stručnog žirija i publike pogledajte OVDE

 

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

one × 1 =