У Порти цркве Покров Пресвете Богородице у Гредетину, 6. јануара, окупило се око 200 мештана из овог и околних села да прославе Бадњи дан. Након одржане литургије и паљења бадњака, најмлађима су у лепо уређеном црквеном дому уручени пакетићи. Ту улогу имала су два Деда Мраза. Један од њих био је Новица Стевановић, председник села и овдашњег црквеног одбора, који је пре неколико година и започео ову акцију. Да би обрадовали малишане припремљено је близу 80 пакетића.
Деца из неколико села, старости до четвртог разреда основне школе, осим што су добила поклоне, имала су прилику и да се сликају са Деда Мразем, што је за већину њих била права атракција. Поједини малишани су се помало уплашили деке са белом брадом, али након бољег упознавања постали су и пријатељи.
Своје одушевљење што је у порти, а и у самој цркви те вечери било доста света, претежно младих, није крио ни јереј Радиша Лазић, свештеник који служи у неколико цркава у оквиру гредетинске црквене општине.
– Врло сам задовољан, баш је било лепо. Доста је народа било, што је најважније доста деце. Божић је највећи хришћански празник, посвећен Христовом рођењу, тако да се и деца увек даривају на тај или на сутрашњи дан. Ми торадимо на Бадњи дан, тако да деца увек са радошћу дочекају Божић – каже свештеник Лазић.
Он је објаснио и поступак обележавања Бадње вечери и како то изгледа у различитим временским условима.
– Уобичајено се напољу пали бадњак и служба се врши поред бадњака. Обично се прво запале свеће и помоли се Богу, после тога читамо молитву и одржимо вечерњу службу, запалимо бадњак и на крају поделимо пакетиће деци – објаснио је овај свештеник, уз напомену да се када је лоше време служба обавља у самој цркви.
Овај догађај, који постаје традиција, у гредетинској цркви, наишао је на одобравање старијих, а на радост малишана. То и не треба да чуди. Срби су нација са традицијом и идентитетом и од давнина су гајили култ Божић Бате. Божић Бата је, слично Деда Мразу, лик који деци доноси поклоне уочи Божића, добродушан је и добронамеран и деца га обожавају. По свом изгледу, он се у мањој или већој мери разликује од Деда Мраза. Ношња му је у етно стилу: шубара, гуњ, чакшире, вунене чарапе, опанци…
По завршетку Другог светског рата и формирањем Титове Југославије „замењенˮ је фигуром Деда Мраза. У данашњој, модерној Србији није било много иницијатива друштва и јавности да се лик и улога Божић Бате „рехабилитујуˮ, односно да се формално врати и замени Деда Мраз који се у међувремену прилагодио времену, попримивши неке „западњачкеˮ манире и атрибуте. Деда Мраз је устаљени и општеприхваћени назив за доброг старца који уочи Нове године деци доноси поклоне.
Можда би деца и била на добитку ако би имала и Деда Мраза и Божић Бату. Два поклона за два празника. Дупло окупљање није на одмет, у временима када човек као друштвено биће никада није био отуђенији. Материјално је мање вредно од духовне радости коју је донео скуп у Гредетину.
