I dok će Letnje olimpijske igre „Tokio 2020” svet zapamtiti po odlaganju zbog koronavirusa, inače prvom u istoriji dugoj 124 godine, Aleksinčanin Milan Stefanović jedan je od retkih kome će ova smotra ostati i u lepom sećanju. Ovaj mladi umetnik osvojio je prvo mesto na međunarodnom likovnom konkursu raspisanom u Japanu na temu pomenutih igara. Njegov crtež Novaka Đokovića oduševio je komisiju, pa su mu, uz čestitke za postignuti uspeh, iz Japana stigle i želje da nastavi da stvara ovako „divna umetnička dela”.
Interesantno je da su učenici širom sveta radove za ovaj konkurs „Međunarodne dečje umetničke asocijacije” slali još od 2018, kada je konkurs otvoren, a tek nedavno je Milan dobio pismo iz Tokija, u kome ga obaveštavaju o nagradi. Kako nam objašnjava ovaj 20-godišnjak, u vreme kad je konkurisao bio je još đak završne godine Umetničke škole u Nišu, a s obzirom da dugo nije dobijao nikakvo obaveštenje o rezultatima konkursa prestao je da se nada čak i utešnoj nagradi. 
‒ Obavestili su me iz škole da je stigla neka diploma, ja sam mislio da je to samo zahvalnica za učestvovanje. Tek kada sam došao kući i kada sam pročitao pismo tada sam sve saznao. Bilo je sreće i radosti među porodicom i najbližima – priseća se Milan, koji je uz original diplome i pisma dobio i prevod od srpske ambasade u Tokiju.
Na ideju da se i đaci niške umetničke škole uključe u trku za prvo mesto na konkursu zemlje domaćina u susret Olimpijskim i paraolimpijskim igrama u Tokiju, došla je profesorka Ivana Stanković. Ona je i napravila selekciju dvadesetak najboljih učeničkih radova koje je iz Niša poslala u Japan.
Iako je Milan dugo čekao na ovu nagradu, čini se da je ona došla u pravo vreme, kao dobar podsticaj na prvoj godini Fakulteta primenjenih umetnosti. Naš sagovornik priznaje da se malo dvoumio da li da nastavi studije, a u odluci da istraje verovatno mu je bar malo pomoglo i ovo priznanje.
‒ Voleo bih da ostavim neke radove iza sebe jer smatram da umetnik ne može da kaže za sebe da je umetnik dok je živ. Umetnost je za mene način života i rekao bih da umetnik postaje umetnik tek kada ostali mogu da procene njegovu vrednost na osnovu rada koji je ostavio iza sebe.
Želja mu je, kaže, da upozna i našeg najboljeg tenisera Novaka Đokovića, koji ga je inspirisao da nacrta pobednički crtež.
‒ Kako da predstavim Srbiju, ako ne Novakom i oni ga tamo znaju i obožavaju. Trudim se da u umetnosti budem što bolji i poznatiji, pa ako jednog dana Bog da da odradim i njemu neku sliku ili portret. Voleo bih svakako da ga upoznam jer on je već ušao u legendu.
Ko zna, možda se ovaj mladi slikar koji je tek počeo da krči put u umetnosti nalazi pred uspešnom slikarskom karijerom. Za sada je ovom skromnom momku dovoljna satisfakcija to što, negde tamo u dalekom Japanu zidove jedne od galerija krasi i njegov crtež.
