Od 1. jula Filijala C Aleksinac Poreske uprave sa pripadajućim odsecima Ražanj i Sokobanja gasi se i pripaja Filijali Niš. Ova odluka u skladu je sa novom reformom Poreske uprave, a dok je u Ministarstvu finansija pravdaju stvaranjem efikasnije uprave, građani i deo stručne javnosti smatraju da je po mnogo čemu ova novina nepovoljna za Aleksinac i njegovo stanovništvo.
U Ministarstvu finansija navode da ova sudbina neće snaći samo aleksinačku filijalu, već da će se racionalizacijom, sa postojećih 78 mreža svesti na svega 37 filijala. U Aleksincu i Sokobanji ostaće organizacione jedinice za kontrolu takozvanih neperiodičnih poreza, kao što su porez na prenos apsolutnih prava za motorna vozila i nepokretnosti, porez na nasleđe i poklon, porez na držanje, nošenje i upotrebu dobara. Predviđeno je i da u ovim mestima ostane pisarnica gde će građani moći da predaju svoje zahteve.
‒ U tom smislu, kvalitet usluga za najveći broj građana se neće izmeniti. Imajući u vidu činjenicu da je početkom marta 2019. godine Poreska uprava omogućila elektronski servis izdavanja poreskih uverenja pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima, pripajanje filijale Aleksinac filijali Niš neće uzrokovati nikakve dodatne troškove za poreske obveznike – stoji u odgovoru koji je našoj redakciji dostavila Poreska uprava.
U lokalnoj samoupravi su nam rekli da je ranije bilo pokušaja da Filijala ostane u Aleksincu. Još pre dve godine rukovodstvo aleksinačke filijale obratilo se narodnom poslaniku Daliboru Radičeviću i predsedniku opštine za pomoć.
‒ Tada sam stupio u kontakt sa rukovodstvom Poreske uprave u Beogradu i dobio sam informaciju da gašenjem filijale u Aleksincu građani naše opštine neće imati dodatnih troškova, odnosno da neće za svaku sitnicu morati da odlaze za Niš. Znači da, osim što će deo službe Poreske uprave da se preseli za Niš, što se tiče građana naše opštine ništa se ne menja, barem na osnovu uveravanja koje sam ja dobio ‒ rekao nam je poslanik Radičević.
Dobri poznavaoci prilika kažu da reformom nisu najbolje sagledani poljoprivrednici. Veliki broj njih ima nerešen zdravstveni i penzioni status, uz pozamašna dugovanja, pa bi prepiske preko pisarnice za njih bile skoro nemoguća misija.
Razumljiva je potreba da poreska uprava bude u korak sa velikim i razvijenim zemljama gde se ovakva vrsta usluga završava elektronskim putem, ali je teško shvatiti da se prenebregava činjenica da je stanovništvo, posebno na selima, digitalno nepismeno i da se na ovaj način „diskriminiše” ta nemalobrojna populacija. Ne treba zanemariti ni činjenicu da radnici iz aleksinačke filijale odlaze u Niš, pa je pitanje da li će neko od sadašnjih ili budućih radnika Poreske uprave možda odlučiti da u Nišu i ostane.