У атару алексиначке касарне ове године берачи су локализовали биљку која по својим особинама, на основу првих процена, подсећа на данас популарне и веома цењене гоџи бобице, које нам долазе из Кине и по речима нутрициониста представљају право богатство витамина и минерала.
– Поред алексиначког гарнизона нашао сам неколико грана нашег домаћег гоџија, односно живоплотице или како је још зовемо поплотице. Сусретао сам се и раније са том биљком, али нигде нисам видео тако крупне бобице као у Алексинцу, можда су мало веће и од гоџија донесеног из иностранства. Изненадио ме је податак да нико од наших стручњака није реаговао на то да та биљка постоји и код нас. Сећам се из детињства да се тек излеглим пилићима давао лист те биљке помешан са брашном како би стекли имунитет. Нама је било забрањено да једемо, јер је црвена боја бобица асоцирала на опасност. Можда је то неки варијетет гоџија, али не могу да се помирим са тим да је реч само о сличности, јер је чак и по укусу и по свему осталом, то прави гоџи – истиче Небојша Станојевић, власник сокобањског „Адониса“.
Постојање могућности да се заиста ради о некој домаћој врсти гоџија, нису спорили ни стручњаци, али је свакако потребно спровести анализу како би се утврдило да ли поред изгледа ова биљка поседује и лековитост својствену кинеском гоџију.
– То је једна врста која се код нас садила некад као жива ограда и рађала је, а ми нисмо пуно пажње обраћали на ту биљку. Међутим, из Кине је нама на велика звона стигао гоџи, који су сви пропагирали. Могуће је да бисмо и ми, када бисмо овај наш гоџи испитали, пронашли сличан састав и могли да га користимо – каже Ружица Игић, професорка на Природно-математичком и Фармацеутском факултету Универзитета у Новом Саду.