Čuveni etnolog Tihomir Đorđević detinjstvo proveo u Lužanu

U mnogobrojnim radovima koji se bave životom i delom znamenitog naučnika Tihomira Đorđevića detaljno je prikazan njegov ogroman stvaralački opus i opisan period njegovog života kada su ova dela nastajala. Međutim, prve tri decenije života, vreme detinjstva i mladosti koje je proveo upravo u Aleksincu kao profesor Gimnazije i Učiteljske škole, ako se izuzme rad na časopisu „Karadžić”, uvek su bile u drugom planu, čulo se sinoć na predavanju „Tihomir Đorđević u Aleksincu” koje je održano u biblioteci „Vuk Karadžić”.

‒ Brojni autori koji su se bavili njime malo su pažnje obraćali na ovaj period, a česte su i faktografske greške u njegovoj biografiji. Razlog je nedostatak podataka i nedovoljna zainteresovanost da se osvetli detinjstvo i mladost ovog naučnika. Tihomir je imao šest godina kada se sa porodicom doselio u Lužane gde je njegov otac Radosav postavljen za paroha lužanskog i iz tog perioda počinju njegova prva sećanja i uspomene – rekao je doktor istorijskih nauka Dragan Aleksić i napomenuo da je Tihomir kasnije često sam isticao da ga za Lužane vežu lepe uspomene na detinjstvo, mladost i nestašluke.

Aleksić ističe da su se srećom po istoričare i biografe pojavili dragoceni izvori za najraniji deo života Tihomira Đorđevića u vidu rukopisa njegove sestre Drage, udate Janković, pod nazivom „Sećanje na braću Tihomira, Vladimira i Borka” koji se čuva u Aleksinačkoj gimnaziji. U tom rukopisu sestra Draga piše kako je porodica živela u veoma teškim uslovima, pogotovo za vreme srpsko-turskog rata 1876. godine, kada je otac Radosav morao da se priključi vojsci kao trupni sveštenik, a porodica je bila prinuđena da sa masom izbeglica ode u Bagrdan. Turci su im spalili kuću, pa je otac nakon povratka iz rata na zgarištu podigao skromnu kućicu. Sestra Draga piše da je to bila jedna soba bez tavana, ujedno i kuhinja i spavaća soba, bez ijednog kreveta. Život u takvim uslovima doneo im je još jednu tragediju, u 15. godini umro je najmlađi brat Borko.

Sećanje na godine koje je proveo u ‘aleksinačkoj Moravi’, kako je nazivao ovaj kraj, Tihomir Đorđević je kasnije opisao u jednoj priči na dijalektu ovog kraja koji se koristio pre gotovo 150 godina, a koju je pročitala pesnikinja Violeta Jović.

Velibor Prelić voditelj Fonda legata i biblioteka celina u Narodnoj biblioteci Srbije upoznao je prisutne sa legatima Tihomira Đorđevića i njegovih sestričina Milice i Danice Janković, koji odslikavaju briljantnu naučnu karijeru i predstavljaju neizmerno nacionalno blago.