„Иване, дете моје, имаш штофа, треба ти кројач”

Ivan MilinkovićБио је међу првима који су запевали на сцени тада отвореног Дома културе у Алексинцу. Данас, тридесет година касније, са исте сцене одјекивале су његове песме, у знак сећања на једног од најупечатљивијих стваралаца народне музике. Тома Здравковић, поред праве боемштине и свега што га је красило на онај најафирмативнији начин, у себи је носио праву песму – започиње разговор о свом колеги певач групе Легенде Иван Милинковић, који је на вечери сећања у част Томиног рођења, у месту где се родио овај боем великог срца, запевао песме кроз које он и данас живи.

Тому памтимо као једног од најраскошнијих стваралаца народне музике, оне која је опскрбљена искреним емоцијама и суптилним изразом. Какав је он био као музичар из ваше визуре? 

Тома је имао јако широк репертоар, од севдалинки, преко врањанских песама, лепе народне песме, до онога што се зове шансона, чак и наполитанске песме је јако лепо певао, не знам да ли то неко зна. Вероватно знају они који су заиста поштоваоци и који прате његово дело и рад. И дан-данас Тома је неко ко је имао врло широк стилски дијапазон. Ја сам некако стасавао уз његову музику, поред свих оних који су ми тада били идоли. Тома је био, не само незаобилазан, него на пијадесталу неког мог уметничког поимања ствари. Знао сам већ тада да ће он бити један стандард који се заиста на прави начин оваплотио кроз све ове године. Колико њега нема у живом смислу са нама, толико све његове песме добијају на значају и порука коју је он имао.

Колико је у Вашој професионалној каријери он имао удела? 

Ја сам ето имао ту прилику и част да са њим почнем. Да препозна у мени оно што је умео да препозна у музици. Хвала му на томе и, на крају крајева, можда је то и неко завештање. Он је мени рекао једном приликом и написао ми је ‘имаш штоф, треба ти кројач, Иване дете моје’, онако јужњачки и заиста то дан-данас љубоморно чувам. Тако да сви они који прате и наш рад и мој рад знају да сам ја, пре свега, поштовалац Томиног дела, а остаје за све будуће генерације да слушају и у овој целој музичкој какофонији, какофонији у нашем животу уопште, мало ишчисте неке ствари и да ту емотивну страну, ту емотивну интелигенцију која постоји код људи, мало освесте. Да освесте кроз Томине песме.

Цео интервју прочитајте у електронском издању АЛ новина: 

https://alpress.rs/files/Al%20novine.pdf

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nineteen − fourteen =