vojkan i biljana

Значајни Ђорђевићеви списи без превода

Библиотека „Вук Караџић” у оквиру обележавања 150 година од рођења Тихомира Р. Ђорђевића, синоћ је организовала још једно предавање посвећено овом знаменитом етнологу, фолклористи и културном историчару. У његовом великом опусу посебно место заузимају детаљне анализе народног живота Срба, али и истраживања других народа у Србији, (Рома, Влаха, Цинцара, Грка…). Др Биљана Сикимић научни саветник Балканолошког института САНУ говорила је о истраживањима Тихомира Ђорђевића о животу и обичајима Рома.

‒ Ја се већ неколико година бавим историјом науке, историјом ромологије у Србији, а Тихомир Ђорђевић је у мом трагању за том изгубљеном, непостојећом историјом науке био најважнија карика, јер без њега таква историја не може да се направи. Али пошто она није написана, она захтева један врло озбиљан, рекла бих, детективски рад, да би се видело зашто су неке ствари објављене, где је он радио, какво је разумевање и каква је рецепција његовог ромолошког дела посла, јер највећи део његовог истраживања о мањинама, тицао се Рома – рекла је за наш сајт Биљана Сикимић уз напомену да је њу највише занимало зашто његов докторат никада у целини није преведен на српски језик. 

 

 

 

 

 

 

Наша саговорница, као врстан лингвиста (говори шпански, румунски, енглески, руски, италијански, немачки и француски), истиче да је њу највише фасцинирала збирка речи на три различита ромска говора које је Тихомир Ђорђевић током 1901. и 1902. године забележио управо у Алексинцу. И то је из угла лингвистике велико откриће у нашој ромологији.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

15 − two =