vojkan i biljana

Značajni Đorđevićevi spisi bez prevoda

Biblioteka „Vuk Karadžić” u okviru obeležavanja 150 godina od rođenja Tihomira R. Đorđevića, sinoć je organizovala još jedno predavanje posvećeno ovom znamenitom etnologu, folkloristi i kulturnom istoričaru. U njegovom velikom opusu posebno mesto zauzimaju detaljne analize narodnog života Srba, ali i istraživanja drugih naroda u Srbiji, (Roma, Vlaha, Cincara, Grka…). Dr Biljana Sikimić naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU govorila je o istraživanjima Tihomira Đorđevića o životu i običajima Roma.

‒ Ja se već nekoliko godina bavim istorijom nauke, istorijom romologije u Srbiji, a Tihomir Đorđević je u mom traganju za tom izgubljenom, nepostojećom istorijom nauke bio najvažnija karika, jer bez njega takva istorija ne može da se napravi. Ali pošto ona nije napisana, ona zahteva jedan vrlo ozbiljan, rekla bih, detektivski rad, da bi se videlo zašto su neke stvari objavljene, gde je on radio, kakvo je razumevanje i kakva je recepcija njegovog romološkog dela posla, jer najveći deo njegovog istraživanja o manjinama, ticao se Roma – rekla je za naš sajt Biljana Sikimić uz napomenu da je nju najviše zanimalo zašto njegov doktorat nikada u celini nije preveden na srpski jezik. 

 

 

 

 

 

 

Naša sagovornica, kao vrstan lingvista (govori španski, rumunski, engleski, ruski, italijanski, nemački i francuski), ističe da je nju najviše fascinirala zbirka reči na tri različita romska govora koje je Tihomir Đorđević tokom 1901. i 1902. godine zabeležio upravo u Aleksincu. I to je iz ugla lingvistike veliko otkriće u našoj romologiji.

 

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

1 × 5 =